ONA I ON
Prije:
Dan je bio tmuran. Hladan i kišovit. Oduvijek je mrzila takvo vrijeme. Dovoljno je bilo prijeći onih par metara od parkirališta do posla i natrag. A i na poslu se smrzla. Štedi se pa čim prođe jutro ugase grijanje. Samo joj još treba da završi na bolovanju. Doduše nikad nije bila na bolovanju, radila je ona i bolesna, ali nije više mlada i puna energije kao nekad. Pogotovo ne po ovakvom vremenu. Baš bi se najradije zavukla pod dekicu kad dođe doma. On bi joj mogao skuhati čaj pa bi mogli zajedno gledati tv. Njegov čaj je najbolji. Uvijek pogodi pravi omjer šećera, meda i limuna. Večeras i sin ima trening. Mogli bi se malo maziti i …
Poslije:
Skinula je jaknu i izula cipele. Pitala sina kako je bilo u školi. Dobro, kaže, barem je to u redu. Hvala bogu jer danas ne bi imala snage još se i s tim boriti. On ju je pozdravio veselo. Vidiš da sam oprao suđe? Naravno da je vidjela. I što sad? Očekuje da mu kažem hvala? Kao da i on nije jeo iz tih tanjura, a tava uvijek ostane masna kad je on pere. Zar on njoj kaže hvala na finom ručku ili ispeglanoj košulji? Nije je ni pitao kako joj je bilo na poslu. A poslije će sigurno htjeti…Taman posla. Neka gleda tv, a ona će ranije na spavanje.
26.10.2010. u 7:41 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar