28. kontrolna soba

28.

kontrolna soba

B: - Ne! Skrivaš oči, to sam ti već rekla. O odlasku ne želim čuti ni pričati, neka bude što bude, ponekad mi je neobično, nestvarno zamisliti da sam dio nekoga, to nikad nisam bila, nitko me nije nosio u sebi. Dio tebe? Što to znači, što to znači?

A: - ja to zovem „kontrolna soba“. Ona je došla do nje ali ne i ušla, bila je vrlo blizu, a i ti upravo dolaziš.
I mislim da nema ključanice, vrata su otvorena ako vjeruješ.

B: - ne želim ulaziti nepozvana, ne želim radoznalo zavirivati. Vrata, i kad su otvorena, ne daju pravo ulaza. Ja neću pokucati nikad. Doći ću samo kad me uvedeš sam.

A: - gut, ali pozvana si, da si nepozvana nikada ne bi bila tu

B: - ok, hvala na povjerenju, ali nikad neću zapitkivati, morat ćeš govoriti sam od sebe. Pokazivati mi stvari koje ne poznajem. Neću dirati ništa. Samo gledati ono što želiš pokazati. I slušati što mi želiš reći. Jer, ja takve kontrolne sobe nemam. Ne moram imati.

A: - nije mi teško, sretan sam, „tulio“ sam prije kada je nestajala…
No nema nikakve veze s tobom…. Ti si me oborila i ti to znaš i znala si da će tako biti…mogao sam se oduprijeti, ali čemu…mojem ja? Nisam ipak takav krelac, ja sam došao k tebi! Da, to je presudilo, znao sam da ne možeš brzo trčat i da ću te uhvatiti.

I ona je dobra… slične ste i slično reagirate, sjeti se orbitala i mojeg „odbijanja“
I ne možeš pojmiti koliko ste slične…pusa.
Naravno, to ti dugujem, vidjeti ćeš ih na papiru…

B: - omajgad, pa što to jadnoj ženi radiš??? Da čita naše ljubavne izjave, čovječe, ne čini to!!!
Eh, znala sam da nećeš izdržati i da ćeš joj se javiti, nevjerniče!!!

A: - mogao sam izdržati ali čemu i ona je željela taman da mi se i izjada, ali je bila suviše ponosna.
Razočarana je jako, mada kaže da je to moj život.
Eto lozinka je nova, tamo crveni ostaje kao uspomena, ako će biti podsjetnik ugasiti ću ga…možda… ne da moram razmisliti nego sada ne. Pusa, i ti si u meni samo ne dam da ispliva.


B: - ne, ne radi se o tome da ispliva. kad znaš da je leš još uvijek u dubini!

neka ga odnese rijeka, daleko, daleko, gdje nismo ti i ja. ok, sada ne. znam, treba vremena da potpuno ugasiš sve. nadam se da će to vrijeme ipak doći. ne zaboravi, osveta žene je strašna, i uvijek se čini da postoje nezavršeni razgovori. treba vremena. znam. i meni će trebati vremena da te zaboravim, kad me napustiš. kad nađeš neku drugu.

28.10.2010. u 14:57   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Trenutno nema niti jednog komentara

Dodaj komentar