...

62.

Evo, opet...

...me nazvao, na brzinu. da mi kaže da mi mora nešto reći. Nešto jaaako važno. Ali sad nema vremena, nego će reći sutra! Možda se i vidimo. Aha, valjda mu je hanuma u blizini, he, he, pa ne želi publiku. Ili me hoće držati u neizvjesnosti.

- Radi li se o meni?
- Ne, ne radi se o tebi, ali mislim da zaslužuješ to znati.

Ooooooooommmmmm. Duboki udisaj. Dum slušalica.

Ma nemoj! Ne radi se o meni, nego o nekom drugom, Ha, a što se mene tiče ako se radi o nekom drugom? Baš ništa! Ili možda i nije ništa bitno, samo me valjda u tom ludom mozgu želi navesti da se izjedem od napetowsti i znatiželje. Malo morgen. Neću mu dozvoliti da bilo što kaže. Ako se ne radi o meni, tračevi o drugima me ne zanimaju. Sutra neće biti razgovora.

No, ipak, za svaki slučaj, ako se lik odnekud pojavi, moram u rezervi imati kojeg dvometraša, po mogućnosti s poznavanjem borilačkih vještina.

Budalesina me i dalje gnjavi...stiže SMS, jasno mu je da više ne dižem slušalicu:

"...pozz...bili smo (ko? njegova dulčineja? nakon što je znogiran, milostivo prepušten ostatku harema?)...oduševljena je tobom (kakve veze ima s tim? valjda je ženska silno sretna što je dobila taj očerupani trofej, konačno, ha, ha)...nazovem te...imaš karton vina..."

Ma moš mislit, jako zanimljivo, baš treba "prijateljski" zalit! To je da pukneš od silne ljubomore, zavisti, grozno, kakavog kapitalca sam propustila, koji očaj, :čupa kosu: , :neutješna:, i to par dana nakon što sam ga prekrižila u tefteriću, a on tako glatko našao zamjenu, katastrofa, oh, boli i čemera...:čupa kose, lomi čaše, ruke krvave: oh!

Kreten me zove i na posao...
…ma tko mu je samo dao moj broj, pičmač, utamanila bih ga!:

-Halo, kolegice...
-Nemaš me šta zvat na posao.

Dum!!!
Bogme ću ga prijavit za uznemiravanje!

Još jedna poruka:

"...sori jučer mi je ostao mob u autu kod nje. danas je otišla, ali vraća se u subotu, idemo u gallo na klopu i pozvana si...kćer joj se udala i sad je slobodna, da se rastane muž je maltretira lova i ljubavnice klasika…“

Bolesno.
Zvala sam svog frenda, rekao mi je da ga prijavim policiji. ako ga prijavim, definitivno gubi posao. U ovakvo doba. Poslala sam mu zadnje upozorenje i to na net:

"Shvati da si ad acta! Ošišan. Prestani me uznemiravati!“

Ako čita ovaj blog (naravno da čita, taj me stalka posvuda), možda će ipak prestati s maltretiranjem:

Daj me se već jedamput okani...
Dosadan si sa svim tim nesuvislim porukama pod tuđim nickovima, dosadan sa svojim stalkanjem, ispadaš definitivni luzer. Ne govorim zbog toga jer me to dira, nego zato što si potpuno izgubio svoje dostojanstvo, u stanju si puziti, bjesniti, nagovarati druge da mi budu priljepak i pijavica na mojim postovima, istraživati gdje sam i što radim, što pišem i gdje. Opet si zabrijao po netu, nesposoban da živiš vlastiti život. a upropastio si život svoje žene i djece. Jer si luserus totalicus balcanicus vulgaris. Da bar znaš gramatiku, ha, ha, tvoja se nepismenost odmah uoči, usprkos piskaranju pjesmica. Da, da bi napisao suvislu rečenicu treba ti duuuugo mozganja, brisanja, preinake, dok ne stisneš ono enter. Daj se počni bavit svojim poslom, odi psihiću i malo protresi tu svoju glupavu ćelavu glavu. Svi su te otkantali. S pravom. Uživo, svi te skuže odmah. I one jadne ženskice kojima si dahtao za vratom i slao ruže. Lako je piskarat po netu, treba znati živjeti. Ti to ne znaš. Nauči se, star si ko biblija, a nesposoban da bilo što naučiš od tog svog jadnog životića.

Joj, baš sam pogana gadura. Totalna ignorancija je najefikasnije rješenje.