Rodilja
Kad budem rađala pjesmu, neću biti dobra majka.
Rastrgat ću pupkovinu, raskomadati posteljicu, neću joj pružiti usahle grudi.
Vrištat ću u porođajnim mukama dok joj budem udisala život.
Pustit ću je da plače, gladna i gola, ostavljena da bude pronađena.
Okrenut ću joj leđa i neću gledati kako postaje Nečija.
Kad budem rađala pjesmu, neću biti dobra majka...
...ali, koliko se trudila, nikad je neću zaboraviti...
06.11.2010. u 20:00 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
grozna pjesma,uf
Autor: gloginja | 06.11.2010. u 20:04 | opcije
I mora biti takva s obzirom na okolnosti u kojima je nastala :)
Autor: shpitva | 06.11.2010. u 20:07 | opcije
Da sam ja rađala ovu pjesmu, završila bih s ovim "ostavljena da bude pronađena".
Autor: BrightSideOfLife | 06.11.2010. u 20:44 | opcije
Da sam je rađala u neko bolje vrijeme, i ja bih tako završila :)
Autor: shpitva | 06.11.2010. u 20:46 | opcije
A ne znam, teško je s materom polemizirati o čedu, ma kakva da je... :-))
Autor: BrightSideOfLife | 06.11.2010. u 20:51 | opcije
Dajte dite materi :D Sve u svemu, sve matere vole svoju djecu...makar bili i "porodi od tmine" :)
Autor: shpitva | 06.11.2010. u 20:56 | opcije