Ručkić krčkić

Izlazimo danas iz kuće moj šaponja i ja i tuf, ravno na jednu maltezericu: snježnobijelu, uredno poštucanih brkova i sve ostale dlake, raščešljanu, počešljanu... A mi: odrpanci.

Šaponja nije češlja vidio već 6 mjeseci, najmanje, uši su mu se ščebile s dlakom na vratu, na šapama ima ikebanu od uspomena na sve prethodne šetnje, a nije baš ni čist... A ja ista takva, uz izuzetak čistoće - friško sam istuširana. Ali kosa mi obrasla kao i njegova dlaka. Zapraf, ni ja dobro ne čujem kroz taj gustiš... To kaj ne vidim dobro mi ni ne smeta, štaš gledat, ali sluh ipak koristi. Na meni neki bezobličan odjevni predmet, nešto između pulovera i pelerine, crn, da se ne vide sve moguće dlačurde koje stanuju na njemu. Ispod žute hlače iz indijskog dućana, puknute gumice, svakih pet koraka ih moram zadignuti. Na nogama blatnjave cipele, obložene uspomenama na sve prethodne šetnje sa šaponjom.

I niš, maltezerica nam kratko mahnula repom i produžila dalje. Možda ona i ne bi, ali vlasnica ju je cuknula. Pa da, misli si žena, tko zna što sve ovaj uzgaja u tom krznu...

A ja si mislim, badave meni svi oni ormari krcati odjećom - ovo je moja prava pojava! Jerbo, kad god ne moram uzeti u obzir lakoću ili poteškoće dojma koji pobuđujem u drugima, izgledam ovako. I najsretnija sam kad sam takva! Kao i moj pas, pojavnost mi nije važna, ja istupam svojim raspoloženjem, duhom, dobrom voljom ili zlovoljom i na NJIH očekujem reakcije.

A sve ovo drugo: prerušavanje. Za posao, za druženje, za doktore, za inspektore, za rektore i sektore... Dubinska, korijenska nepovezanost sa svijetom u kojem funkcioniram, samo zato jer trebam lovu koja mi onda omogući da budem svoja i živim, u onome smislu koji mi uistinu pripada.

Zato i trebam tako puno. Odjeće, komplimenata za nju... Jer, kad se prerušavaš, nikad ne znaš je li maska uvjerljiva. Ali, zabavno je, priznajem! Osobito kad zadržim svjesni odmak od uloge i zabavljam se, malo podmuklo, doduše, spoznajom da je netko nasjeo na maškaru koju je pobrkao s mojom osobnošću.

Zabavno je čak i kad me provale. Ako se nasmiju sa mnom. Ako izostane zluradost raskrinkavanja. U stvari, tad je najzabavnije.

Svejedno, upravo šišam psa. A ja ću sutra do frizera. Još duuuuugoooo, duuuuuugooooo moram biti uvjerljiva. On ne mora. Ali teško ga je oprati ovako obrasloga.

Idem dok se šaponja nije zavukao pod kadu!

Uf, vlasnica maltezerice je jedna jaaako nezaposlena žena. Jerbo moja maltezerica tak izgleda samo kad dodje od frizerke. Što će reć dvaput godišnje.

:-))))))))))))))))))))))))) Ponekad se pitam kako me suradnici prepoznaju vikendom ak se slučajno sretnemo ;-) Znam, po osmjehu i iskricama u očima :-))))

Brightice, ne znam jel dopustiti da me tvoje riječi utješe (pa da, dokona baba i kozliće...) ili isfrustriraju (kak ona uspijeva imati toliko cajta?); zato mislim da ću izgled cuckovine jednostavno pripisati naravi i prioritetima vlasnika :-))

Leptirice, usrdno se nadam da je i s mojima tako! :-)))

Osobnost se ne može prikriti i sakriti, uočava se i ispod maske :-)

jučer sam išla ulovit ono jesenje sunce popodne..spremala se sa frendicom na šetnju i eventualno dugo sjedenje pored jezera...i za to se tuto kompleto našminkala, namirisala, obukla u neku moju sportivo varijantu....i najdraža sam si takva....uglancana sportivo...))