Cor Cordis

Mala soba tri sa tri, maleni krevet, maleni televizor, računala nigdje. Samo mobiteli, ugašeni, i nas dvoje, uključeni. Kiša kucka po krovnom prozoru. Vani je hladno, ležimo zagrljeni ispod šarene dekice i tonemo u san. Dah na obrazu, kosa miriše po breskvama. Poljubac u obraz, prilaz još bliže, nježan ugriz za nos, malo manje nježan za usne. Još imaš okus po Čokolinu. Mrak je. Usplahiren trzaj, noga preko noge, držiš me čvrsto, još čvršće. Ne znam više čije srce tako jako lupa, moje ili tvoje.

E, tako sam ja izgubio junf.

Ujutro smo gledali crtiće i smijali se kao djeca, šetali gradom i ljubili se, a na rastanku je plakala i nije me željela pustiti.

Pola godine kasnije tražila me lovu za abortus tuđeg djeteta da ju nesuđeni otac OPET ne istuče.

:)

kvragu....

...a počelo je tako lipo.....

Haha, a smiješno mi je to sad nakon toliko vremena, stvarno :))

Nema veze, naučio sam jako puno o ljubavi i mržnji iz te čitave priče. Bila je prva koju sam volio i zadnja koju sam mrzio ;)

..prva i zadnja. "good for her" bar u nečemu !

Široko joj polje :) Nadam se da je sretna.

..još te peče, još te boli.........????

Ma kakvi, to je bilo jaaaaaako davno. Ne sjećam se više ni kako je izgledala, a kamoli nešto više :)

...hm ?jeli tako teško priznat ?

?

...šala mala !