p.n.e

Nekad davno p.n.e visio sam svakodnevno na iskrici.
Stekao puno dragih prijatelja a sa nekima sam i dan danas u kontaktu.
Od tad pa do sad pokusavao sam se vratiti sa voljom na iskricu bar jedno 10-ak puta.
Niti jednom nije trajalo duze od drugog logiranja, a kamoli da sam napisao blog.

Ne znam kako pomiriti odsustvo želje sa prisustvom volje (pa makar u tragovima).
Bacim oko na profile , svaka od vas je pojedinac za sebe, i profili se razlikuju naravno ali
u suštini svi su slični a svi ljudi sličnog godišta imaju više manje slične , recimo frustracije.
životnom okolinom
situacijom na poslu, bez posla , napredovanjem tiranijom itd
stanjem emocija i odnosa sa povremnim ili zivotnim partnerima bilo da pricamo u proslo svrsenom
ili nesvrsenom ili buducem razvoju situacije.

Ne da nam se vise pocinjati pricu iz pocetka.
Pomalo smo već umorni od tih pocetaka i s nepovjerenjem gledamo na namejre druge strane.
šta ona hoce.. sta zeli ...da li je iskrena.. bla bla bla
Neznamo tu drugu stranu kako diše, kako razmišlja,
A s druge strane mislili smo da sve to znamo za osobu s kojom smo bili vezani godinama
pa opet to nam bas i nije pomoglo i sprijecilo nas da dodjemo tu gdje jesmo u potrazi za nekim
zivotnim zadovoljstvom ...sretnijim danima ..jednostavnijim ugodnijim.

Neznamo koji stupanj iskrenosti mozemo postici u intimnim trenucima taman i da si nadjemo
relativno srodnu dushu , a u kojem stupnju je to ispunjavanje nagona i potreba.
A opet nećemo ni znati ako ne pokušamo

I tako , razloga i kontrarazloga ima koliko god to želimo .
Nešto mora prevagnuti ali odustajanja ne mogu donijeti nista dobrog, samo je pitanje koliko
još volje imamo za nove pokušaje.
Želja u biti nije upitna , ona stalno izvire , stidljivo, pa se povučemo u svoju ljušturu svakodnevice
na koju smo navikli a koja nas ne cini sretnima a bogme ni sigurnijima .
Bumo videli... ko zna, mozda novu godinu ne bum docekal sam u dushi i van nje :-)

p.s
nekak mi lakse bilo pisati u mnozini hehe iako naravno to su moje brige strahovi želje i dileme