za one od nikuda na putu za nigdje

Ja sam vuk. Progonjen. Izdan. Grebem svojim oštrim kandžama po ljudskim srcima. Tražim razlog svoga postojanja. Ja sam vuk. Slobodan. Neuhvatljiv. Zvijer sa krvavim mjesecom u očima.



Ja sam vuk sa preplašenom srnom u unutrašnjosti.

Ja sam košmar svakoga vuka. Tuga koja se prenosi s koljena na koljeno. Crna je šuma moj ležaj. Oštrim zubima grizem zalutale putnike. Ovce prerušene u ljude. Ja sam vuk bez čopora. Bez potomaka. Bez domovine. Sipaju otrov u vodu kojom se napajam. Truju zrak koji dišem. Ja sam pitomi vuk sa pritajenim bjesnilom u venama.



Ja sam vuk koji voli do ludila.

Mrkla noć moja je inspiracija. Trčim, a ne osjećam strah. Krvarim iznutra. Plačem nijemim suzama. Osjećam dah smrti. Ja sam vuk sa polomljenim nogama.
Moja je prošlost moja najgora noćna mora. Basna bez happy end-a. Ne govorim mnogo. Ne poznajem abecedu življenja. Ja sam vuk bez cilja. Nerazumljiv ljudskim bićima. Otporan na mržnju. Izoliran. Napušten. Ja sam vuk sa neprekidnom grmljavinom u grudima.



Ja sam vuk ulovljen u zamku. Nepovjerljiv. Nesiguran. Gutam paranoju namjesto deserta. Moja je dlaka sivilo očaja. Olinjala starost. I tmurni dan. Ja sam vuk prisiljen na ljubav. Silovan i bačen u bezdan.



Ja sam vuk reinkaniran u patnju.

Utjelovljenje crnog anđela. Samoća je moja postelja. Prazna i hladna. Postojanje je moja kazna. Ja sam vuk koji plače. Osakaćen od ljudskih dodira. Prezren i zaboravljen. Ja sam vuk sa crnilom ispod trepavica. Pitom izvana. Na mome vratu stoji oznaka:
Pazi! Ujedam.


ps.
unknow author



Link

Link

Link