DayWalker

Prkno. Opet sam prehladil mjehur. Nikad nebum nafčil da ne sjedim na betonu pa čak ni kad je vruće. Jebiga, kad su klupice u parku potrgane pa se treba snać. Nebum valda celo vreme stajal na nogama. Da dobim proširene vene. Negdi se treba spustit presvetla barutana. No dakle, prehladil sam mjehur pa svako malo na cijeđenje salame. Sreća da me ne peče dok šoram inače bi se opako zamislil. A jesmo mi muški kreteni, pa to je nevjerojatno. Sve može. Može mi kosa otpast, nemoram imat dva zuba u glavi, škemba slonovska, noge mi smrde, nokte ne režem, al nemoj da se nekaj desi safaladi. To me podsjetilo na jednu večer dok sam imal dvajsdve-tri. Scenario.
Frend je došel po mene i čuči u autu pred zgradom. Nema se vremena za tuširanje. Podignem ruku i pomirišim se ispod pazuha. Majko božja!!!!! Pa kae ovo? Nabrzinu se podaperem nad lavaboom i sjetim se da kak mi tek smrdi među nogama nakon cijelog dana znojenja. Pod rukom sam se opral ofrlje, ali kitu treba temeljito oprat. Jer kaj ak osvojim nekakvo pušenje, malička se spusti dole i padne u komu? Pranje pitona traje tak dugo da sam se mogel komotno istuširat. Ma sve je oprano, kita miriši ko bonbonček, al mi vrag neda mira, pa se počešem ispod jaja i pomirišim prste. Zbljuv. Ponovim radnju na visuljcima. Frend je zgasil auto i zvoni na vrata.
"Pa dobro koj kurac delaš?"
"Ne njajke, moram se malo podaprat, možda ulovimo kaj večeras."
"Ti i ja nemremo ulovit ni upalu pluća, daj završi s tim, ekipa čeka."
"Kam se opće ide?"
"Nekam na biljar, pa posle kam nam se bude išlo. Aj majmune požuri."
Krasno, biljar, pa onda "nekam". Opet pederbal koji bu završil u nekoj birtiji na beli. No kaj sad. Kaje tu je.
Odlazimo van, sve se razvija onak kak sam predvidil, al Pero bi u neki birc u Novom Zagrebu po bratića. Mi tam, a ono neki privatni party, rođendan, sve puno malih curica već dobro pod gasom. Kak smo i mi već fino nacicani i napušeni krećemo u osvajanje, željni nekih cica u rukama. Žrtve su izabrane, strateško razmještanje, priprema terena i napad. Sve se prekrasno odvija, malička mi je dopustila speleološko istraživanje. Jezici rade, oboje bazdimo po alkoholu i pljugama, al boli nas briga. Držim je za cice, mjesim ja i uživam. To mlado, to čvrsto. Povlačimo se prema smrdljivom wc-u i nalazimo praznu kabinu. Mala sjedne na školjku i krene mi pušit. A meni neugodno. Em sam pijan i napušen, em je atmosfera šatro puna romantike. I ćuna se ne diže. Jao sramote. Iznevjerio me najbolji prijatelj.  Nemušto se ispričavam mladoj dami koja me gleda i još drži moju žlundru u ustima. Njen pijani pogled i moja ispuhana kita me hite na histeričan smijeh, tak da sam još i šamar zaradil. Jebi ga. Sorry malička.
Drugo jutro zovem kućnog liječnika da si dogovorim pregled. Malo sam razmislil. Nekaj tu ne valja. Već mi se to dvaput desilo. Počinjem brinut. Sigurno neka opasna boleština.
Naravno, ispadne da nije baš najbolja stvar na svijetu karat pijan, a nije baš zdravo lokat općenito. Smanjit pljuge i više se bavit sportom, jest voće...
Baš sam se bil zabrinul. Ma jebe mi se za doktorove savjete. Mali je ipak u dobrom stanju, to je bitno. Da je sve u redu s ćunom.
Nisam kužio u to doba da je sa kurcem sve u redu. Ali sa muškim mozgom uglavnom nije.

Jednog će dana neki novi klinac iz tvog starog loga držati noge u kariranim šlapama na stolu k'o John Wayne, a u ruci će mu biti knjiga "DayWalkerov stol" i reći će samo: "Dobra knjiga".
I - tako mi je drago da bar jedan muškarac na svijetu kuži - muškarce!

fakat bi trebao počet radit na sabranim djelima... svaki put u svakom pogledu si sve bolji... i kaj je je, gušt je čitati kaj pišeš. al me zanima dal se drugi frajeri užive u tu tvoju spiku :)))

Tja, to ti je kad imate dvije glave :-)). I uvijek razmišljate onom krivom. Gornjom :-)).

i dalje si najbolji, bravo!

Najbolji si