BABY, COME BACK!

A možda je on i u rukavu? Dugo sam kartala sve i sva…od šnapsa, bele, pokera, kanaste, remija i preferansa. Jedino kaj nisam bridž…iako sam imala dečka kaj je bio višestruki prvak u bridžu. Ali ne dovoljno dugo da on mene nauči kako igrati bridž a ja njega kako voljeti i voditi ljubav kak treba. No zanimljivo je kako se obično poslože karte. Ne one za kartanje, već ove životne. Pa tako srećem obično ljude kojima uvijek nedostaje neki…joker? Čovjek je posve ok, dapače, rijetko ga sresti, ali je…mlađi od mene i stalno putuje po svijetu. Pa mu ga ja dođem ko usputna viktorija stejšn. Ili sretnem opet konačno jedno zgodno muško…onako metar i devedeset….zgodan da se zapitaš ima li još slobodnih zgodnih muškaraca…al živi na nekom pustom otoku usred mora i…peca ribe! Pa onda pak sretneš jednog europskog uspješnog biznis mena (pazi ovo kak se izgovara po vuku) al ima…troje djece! Dok sam kartala sve gore navedene igre (koje sam btw u većini već i pozaboravljala) pa tako i šah, znala sam odmah kaj imam u ruci. Ili u talonu. Pa sam shodno tomu vukla potez za potezom, kako bih ostvarila pobjedu. Ako već nju ne, ono barem da nisam štiber. Il da izvučem remi a ne šah mat. Često sam i hazardirala u pokeru blefirala, ufala se u svoju fortunu! Neću biti neskromna, često me i partner izvlačio…ono ja zovem herca a on ima devetku i dečka. Pa zvanje sve do stotke. Znalo je to biti do sitnih jutarnjih sati. A sada ova kartašica pokušava složit neke igraće karte al stalno ovisim o nekom…jokeru iz rukava! S tim da je taj joker obično onaj…tropa. Taman kad misliš imaš dosta a ono…umjesto kec na jedanaest, dođe neka šuga od karte i sjebe ti cijelu koncepciju. Zato više ne kartam ne samo igre već ne kartam ni u stvarnom životu. Uvjerava me zadnje vrijeme jedan čovjek da me čeka demanti. A nije glasnogovornik? Sreće i ljubavi! Možda glasnik koji gromko trubljama navješćuje…sutra! A ja bih ipak danas…da si tu kraj mene, da me ljubiš od početka do kraja…od jutra do večeri…al može i popodne. Jer znaš, u čekanju mi prođe jutro, dan i večer. I opet ispočetka. Jedino je sreća što je godina tek počela, pa mogu ispočetka. Do novog kraja? Pitam se kako je biti ljubavi na…čekanju? Kako je biti ženi…na čekanju? Kako je biti muškarcu na..čekanju? Onako znaš da će doći, iščekuješ, nadaš se…pričaš svaki dan o njenom dolasku..i ona dođe…pa ode! I onda opet čekaš…i on dođe…pa ode! Jel zato ljubavi pomoraca i ostale ljubavi na daljinu dugo traju? Jel zato jer su sve na…čekanju!

tribaaš priči na holdem poker ili omahu

draga menibe......nema ljubavi na cekanju,bilo zena ili muskaraca... naposljetku, suština saznavanja nije u tome gubimo li igru, već kako gubimo, što s time spoznajemo, čemu nas je poraz naučio i kako nas to mijenja. Gubiti na određeni način znači - dobivati.
hasta la lunes( do ponedjeljka)

Draga Bezmenić, kako kaže ona stara, na putu do cilja ionako je najvažniji put..

To kaj pitaš na blogu mogla si pitati i na kavi, baš si smiješna!

...hebeš jokera......treba imat' adut......
http://www.youtube.com/watch?v=GynnhBUOHkg