Vještičje kronike

pakao...su uvijek neki drugi...
pakao nikad nismo mi...jer za to..potrebno je imati oči..i nešto zdravog razuma...i veeeliku dozu samokritike...
potrebno je imati nešto kritičkog u sagledavanju sebe...potrebno je imati ogledalo...koje ne izvrče stvarnost..
potrebno je imati prijatelja...koji će ti ukazati...
ali ovdje...ovdje su neka druga pravila....
pakao su oni...koji mrze druge...
pakao su oni kojima je ta mržnja zabavna, smiješna...
pakao su oni koje te iste druge toleriraju...čak i vole...
pakao su manipulatori ...pa onda dociraju...upravljaju..perfidno sa distance, svoje ratove prebacuju u naručje drugih...da bi ovi za njih obavili prljave, pa i fizičke poslove osvete...
ali ...
pakao su svi oni koji ne žele i nemaju potrebe odrediti stranu, kliku, klan..
pakao su svi oni koji ne misle isto...
pakao su svi oni koji ne plješću samoprozvanim veličinama...
pakao su i oni koji ne žele srozavati svoj odgoj, kulturu i usvojena pravila međuljudske komunikacije...