BABY, COME BACK!

reklo bi se parafrazirana izreka (ničega previše, svačega pomalo) u mom slučaju. Jer, kao i obično moja intuicija je bila nepogrešiva. Put ka Swanu (Proustovim okusima i mirisima) trajao je prilično dugo. Ali jedno je kad ideš ka nečem, nekom a drugo je kad…odlaziš. More u zimi baš i nije neki izbor, ali nakon kasnojesenskog godišnjeg koji je bio pravi fijasko uslijedila je još gora novogodišnja noć. Ne stoga što sam ja očekivala nešto već stoga što su drugi nudili, obećavali. A ja naprosto prihvatila i držala do riječi…tuđe i svoje. Nemam običaj nešto ponuditi pa potom povući ili odustati. Borac sam to the end. Iako to onda košta. Tako što vidam i ližem rane. A kad smo već kod rana ovaj put ih je vidala ona, moja pesa. Jer sam ju ostavila solo u nekom hotelu za pse (iako provjerenom) pokazalo se da me dočekao pseći prijezir umjesto….pogleda i mahanja repom. Gotovo mi je nezamisliva scena kada moja ljubimica na putu od hotela do kuće okreće glavu od mene i neće me niti pogledati. Nisam znala da psi znaju…mrziti i duriti se! Ali kako sam jučeer bila još puna mirisa i okusa hvarske lavande, makarske višnje i splitske rive sve to previše bilo je podnošljivo. Dvanaestsatno putovanje autobusom sredovječne gospođe koja je navikla cijeli svoj život putovati osobnim automobilom (dugo godina porshom), avionom…ponekim vlakom tako je lako ta kalvarija od putešestvija zastrla misao na svu ljepotu mirisa, dodira, okusa ovih nekoliko prethodnih dana. Svaka čast dalmošima…ali znam da nikad ne bih željela živjeti u…Splitu… koji je...Zagreb na moru..mislim da nema gore kombinacije! O ojkanju, njakanju (dalmatinci to zovu njihovim melosom, iako nemam ništa protiv izvorne dalmatinske klape i pisme) i ostalim domaćim životinjama na narodnom radiju u autobusu ne bih. Pomislila sam na trenutak kako bi užasnuta bila sva ta lica (uglavnom ušla u Splitu) u autobusu da sam im ja recimo kojim slučajem pustila….Mocarta, Betovena ili ne daj bože…Wagnera? U istom tom autobusu! No, kada me konačno vozač izbacio (na moj vlastiti zahtjev) negdje nadomak tramvajske stanice u Novom Zagrebu čvrsto sam zgrabila ručicu (ne mjenjača na svom autu) svog kofera i umjesto da ga guram, zgrabila sam ga i vitlala po zraku jurnuvši u pretosljednji dnevni prije nadlolazećeg noćnog…..tramvaja. Gotovo da sam počela ko moja pesa njuškati miris zagrebačkog zraka koji je tako…smrdio na ponedjeljak…ured…stan četvrtog kata bez balkona. Znam da sam drugog dana bila neopisivo sretna u prijepodnevnim satima…nekako sam lebdjela…jedino kaj još uvijek ne znam zakaj…jel zbog friške morske arije tamo nekog udaljenog otoka na kojem sam se iskrcala DI DEJA ili zbog toga što sam pustila na fejsu staru dobru stvar…baby come back!

Previše je samo kad tuku. Po glavi.

dudha, misliš nešto mi se okrenulo u glavi pa sam sve to ne doživjela već...napisala?

Ma ne, nego da svega ima manjka, a skoro ničega previše. A taman je jedino inteligencije. U Svemiru.

oće to pobratimstvo lica u...svemiru..još od tina!

dakle ,vidla rit puta:)) ili bolje marin(a) iz zgb-a martin u zgb:))

e zbrčkala sam slova...blam...

Da, i onda nekoliko tih lica (parni broj) idu tražiti autora. Svemira.

la donna, bolje bi opisala ova:-Svugdje proći, svojoj kući doći. Od tvoje.

ma pa dobro:D kako god.....al kaj...jel bilo ok tolko da se očekuje slijedeći vikend..ili je bilo turistički?:)

je dona u pravu si glede martina...al znaš kak je s nama škorpionima....to je jače od nas! opeć ću parafrazirati...dođoh, vidjeh...odoh!

dona, ja ti volim revanš...al ne i revanšizam! pa će valjda uslijedit...on (revanš)?

menibezmene, naprotiv, kad škorpion negdje ode on se više ne vraća.

dudh, znaš da i nije loše vidjet poneku...zvijezdu? mislim, s one strane svemira (ha, zna se da žene ne vide bez muškarca dobro, a i oni ponekad vole pogledat njenim...očima)!

xixixix slatko:)))

al sad bum zločesto nadodala...kaj zaista misliš da nam fali još jedan dalmoš u zgb-u?:PPPP

menibezmene, pogledaj me, o pogledaj me! Očima deteta.

a..dudh...ja jesam sila nečista, al nisam...čista (škorpionka)...ima vodenjačice ume a one vole slobodu

dona, neš vjerovat...ovo je zagrepčanec na moru...med dalmošima...bodulima čak!

aaa tak??!!...ooo pa onda je stvarno ok...vrijeme je da se zgubljena duša vrati doma:))))

dudh, meni je još uvijek opasno gledat muške! moj put (ko prave scorpie) do swana je relativno kratak...začas od pogleda dođem do dodira, mirisa...ajme meni...odma sam ti šempjana!

i ja mislim dona...ali ja i radim...na tom! jedino kaj znaš kak to biva u životu...uzalud vam trud svirači? a i ja nekak volim bit violina kad je dobro gudalo...u protivnom...odustajem!

zima u zgb, ljeto na moru...dobar ti je plan:)))

u mom slučaju dona bilo bi obrnuto...zima na moru, ljeto u zagrebu iako bih radije na...karibe! tamo je ljeto dobro ko i zima!

btw dona baš sam ovih dana razmišljala o tvom nicku...dugo te ne vidjeh tute...drago mi te sresti!

eh pa izloži plan čoveku...kak se veli, ljudi ste bute se dogovorili:)))

nemrem se odlučit izmed kariba i azora. al budem....kad mi reše moju zaostalu pemziju...onu sa...grenlanda! mislim, bit će (kad će biti) da se...smrzneš! jedino joj rvacka konkurira?

a daj...kaj se imaš odlučivat...jedne godine sim druge tam:)))

viš ideja ti je baš super! najgore je kad se nemreš odlučit između dva...zla?ma znala sam ja da si ti prava...dona!

joj jadna...zaista teške su ti dileme...ajde ne drami:DDDPPP