BABY, COME BACK!

Oliti ljubav na daljinu je poput…. praznine koju nismo uspjeli ispuniti. Jer, iako smo brinuli jedno o drugom, brinuli smo…. i o telefonskim računima. Pa je moja opcija 0,7 lipa dugih razgovora trajala…dok je ne ukinu. Pa su opet trajali na skypu…satima. Dok slučajnošću i ta opcija nije postala...nedostupna? Sjećam se, godinama sam čekala petkom vlak kojim bi dolazio…jednom, sjećam se donio mi je karanfile i prsten. Bje to za moj osamanesti rođendan. Potom sam taj isti prsten rano izgubila. Ti si svoj, onaj vjenčani, bacio prije pet godina. But, nisi izbacio sebe iz…čekanja. Na nešto drugo… pa i mene. I sada ja čekam…tebe. Koji nećeš doći. Muškarci u mom životu nisu imali muda. Istina, zato sam ih imala ja. I otišla prvi put. I otišla drugi put. Ne stoga što sam željela već zato što su oni otišli prije, umrli u sebi...pa potom i u meni. I otada stalno odlazim a da nisam niti došla. Nema više pogleda face to face…dodira, nema onog što nas čini…živima. Barem ne dulje od tjedan dana...obično priča počne i završi u tom roku. Iako sam ti još jučer šaptala da jesam ta…danas gotovo da bih te mogla moliti: nemojmo više voditi ljubav na daljinu…preteško je. Ali još će teže biti. Kako izgubiti ono što nisi ni imao? Tako što izgubiš nadu da ćeš imati…da je moguće imati i biti…nekome nešto važno. Nedugo mi je jedan čovjek rekao na telefon kad sam zavapila da želim nekom biti važna....da sam njemu važna. A potom je poklopio isti taj telefon bez pozdrava. Pa kako ne mogu živjeti, pišem…i brišem…treba izbrisati na stotine poruka. Zanimljivo da svaki put kad pređem brojku 100 počinjem ispočetka. Netko je ipak pobjednik…sa pdv-om to je pristojna svota. A kako sam sklona pretjerivanju…posvetit ću svim robovima ljubavi jedan djelić dolje napisanih robova, s tim da sam ja možda ta…za sva vremena. Koje li ironije ja tako slobodoljubiva koja najviše mrzim okove, upravo ih većma imam!

Knut Hamsun: Robovi ljubavi
• „…to vam šalje gospodin u sivoj odjeći. Vi ga znate!
• da vi možda niste njegova nevjesta? – upita ona.
• ne, ne, ja sam njegova udovica- odgovorih.
I sve do jutros tumarala sam ulicama. I sada sam ponovo pročitala. zvao se….“
I sjećam se da je rekao i…prezime! I danas smo popodne gotovo opet vodili ljubav! U mislima. A ja sam opet…simonova!

i ti si počela pucati po šavovima, šteta, a bila si mi za potporu ili uzorita!

starina od ivanä...pa to je samo jedan stari tekst...prerađen! što mogu kad se stvari samo ponavljaju! jedino kaj ih ovaj put očekujem a nisu se dogodile za razliku od prije...kad su se dogodile a nisam ih očekivala. ali kao i obično u životu...samo je pitanje vremena kada će se dogoditi a ne da li?

i znaš simonova, danas sam nekako zaključila da sam stara i da
više nije važno...sa ili na...štitu! oklop sam ionako već...izgubila!

popila sam baileys...ko nekad ovdje na blogu. pisala sam i pijuckala. tada je blog još i bio nešto? ili sam bar imala taj dojam da imam nešto pisati? dojadila mi ova moja dvadesetgodišnja samoća a opet....nikad nisam bila dalje od biti s nekim. jer kad sretneš nekog za koga znaš da bi bio kad bi bio, a ipak ne budeš...e to je tek prava...daljina od ljubavi!

hm, upravo me uvjerava jedan iskričar da nisam stara...a upravo dokaz starosti jest kada pričaš sam sa sobom...kada si si (a nije ona austro ugarska) sebi samodovoljan!

i tako ću ja otić u postelju s njim....

http://www.youtube.com/watch?v=hvk_LTcWFJ0&nofeather=True

ili možda s njim....

http://www.youtube.com/watch?v=1EBw_da7BZk

s kojim god od ova dva linka odeš...nisi pogriješila..