TRČIMO POLJIMA ZAJEDNO
skoro bezbojna stvarnost, bez bremena smisla, bez vimena težnje...kao što je trajanje trajna prijevara fenomena u nekoj vezi...sve su me misli ostavile, i tako je ugodno
a ipak...
ne bi li bilo lijepo da zajedno trčimo poljima? polja nisu jako daleko, znaš. nije teško stići do njih, samo ako čovjek želi...ali, stvarnost je izmišljotina nemaštovitih ljudi...stoga, sve što se napiše postaje istog trena neka vrsta fikcije.
vani kiši...već dugo nisam pila svoj čaj tako...a to tako je, tako kratko! popodne smo skoro vodili ljubav. ali nisi smio zakasniti na trajekt. večeras nisam tu. otišla sam u polja....sama!
19.01.2011. u 22:14 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar