borgman box

Popodnevni san se produžio.
Ugasila je mobitel, budilicu, okrenula se na drugu stranu i
nastavila priču u glavi.
Buđenje je bilo naglo. Ruke su joj bile oduzete.
Nije mogla pomaknuti niti jezik, samo oči.
Mrak je okružuje, gust, crn i ljepljiv.
Na usnama dodir, kao ledeni prst. Polako poprati putenu donju usnu,
klizne niz bradu, grlo, sve do ključne kosti.
Kao da je ostavljao nekakav hladni, znojni trag na njenoj koži.
Jedan blagi pritisak, dodir nestane, a ona krikne.
Užasnuta.

Straaavaaaaaaa !
(ko me teral da čitam,hm!)

ponekad sanjajuć stravično kriknem i probudim se, teško mi je i zamisliti obrnuto.