i to je život

ja ga od milja zovem jožica, ali moj joža je dobro pupunjeni komad. kako i nebi bio kad voli klopati i još više spavati.
ništa njemu ne smeta: ni televizija, ni radio, ni galama. moj jožica kad odluči zaleči, postane gluh na sve.

a da voli zaleči, voli. nije baš od prevelikih riječi, više je komotan miran tip. a i kad priča, priča pooolaaagaaanooo. da se ne štrapacira previše.

kak bilo da bilo, ja svog jožicu ipak volim! ipak smo mi skupa već 6 godina. jest da me par puta isšamarao, nekoliko puta sam čak bila krvava nakon njegocih izljeva ljubavi, ali i to brzo prođe. ljubav ne poznaje granice - vele neki.

da zaboravih skoro. moj jožica ne voli vožnju autom. prigovara i prigovara bez kraja i konca. al' ja se nedam. nemogu zbog njega cijeli život visiti u kući.

svejedno, mog jožicu ne bih mijenjala bez obzira na sve.
uljepšava mi život, pruža mi toliko veselih i vedrih trenutaka i zato: jožica ja te volim - miiiijjjjjjaaaauuuu!

Mojem Jozici je bilo ime Ayrton...zivjeli smo skupa u harmoniji 16,5 godina...zadnjih par godina je postao beba, a prvih par godina je bio borac do zadnje kapi (moje) krvi....evo, i sada mi se place, kad ga se sjetim

@yuici-mama vidjela sam tvog macana. znam kako ti je bilo i kako ti je. al vidim da imaš i mrljicu!
život na selu donosi sa sobom i relativno veliki broj mrljica! ja ih imam nekoliko:
jankica - mam ju zaboravila pa je sirota, plavih oka, velika ko dlan plakala i plakal skrivena u sijenu.
jojo - k'o malena lutala pred kućom, sama kost i koža i dva velika tužna oka
franjica - prvi potomak moje jojo. velika, ogromna tigrica
zlatko (tu sam se prešla *oops*) ali kad je već dobila ime zlatko onda nek i ostane - drugo dijete*hihi* malo kržljavije, ali prekrasno, veselo, prefrigano - jednom rječju fakinka.

pred par godina smo odlučili da nebumo više imali decu i to smo rekli stričeku doktoru pa se on za sve pobrinul.