moja razmisljanja...

Ustati ili odustati?Pitala sam se to jutros....i ustala jer mi se ne da provesti dan u krevetu,osim ako nisam bolesna,sto sada na srecu nije slucaj....vani neko sivilo pa i nije neki dan...ali sto ces,ponekad ne mozemo birati...jednostavno napravis ono sto moras,bez obzira bilo ti tesko ili ne...tako je opcenito u zivotu...puno pitanja i niti jedan odgovor..puno stvari za napraviti,a tako mi se ne da...i onda se prisiljavas na sve i svasta samo da bi neke stvari bile obavljene u roku...mozda ne kako treba,ali opet napravljene su,zar ne?To se najvise odnosi na posao..nikad nismo zadovoljni,a opet svaki dan ustajemo i odlazimo u to nezadovljstvo..pomalo vise frustrirani sa konstantom..sa istim stvarima svaki dan...i zivimo za vikend...a taj vikend tako brzo prodje da ne mozes povjerovati..u trenu je vec nedjelja navecer i pripremas se za novi radni tjedan...za cudo ja nisam od onih koji pate od sindroma zvanog "ponedjeljak"..nemam taj tezak osjecaj ustajanja u rano jutro i spremanja za posao..ali mozda je kod mene razlika sto ja volim svoj posao..mene recimo vise ubije cetvrtak....onda je vec naporno...i ljudi i sve ostalo...pomalo mi idu na zivce,ali onda se sjetim da sam mogla raditi neke poslove koje toliko mrzim..pa mi bude lakse..i nije neka utjeha,ali ja se ipak trudim naci utjehu u svemu sto mi je tesko...tak sam naucila...vidjas svakakve sudbine svaki dan i hoces-neces moras biti zahvalna na nekim stvarima...ponekad se u razgovoru osjecam kao cudak kad kazem da je zivot lijep..i onda krenu napadi,demantiji,rasprava...."lako tebi,nemas kredita,nemas djecu,nemas ovo ili nemas ono"...a ja ih samo pitam jesam li im ja to sve napravila u zivotu?ucinila ga takvim kakav jest?pa svatko ima pravo sam izabrati,odluciti se za nesto sto njega veseli ili ne..odbaciti ili uzeti...nitko nikoga ne sili,ne prisiljava na nesto..stvar je samo vlastitog odabira,situacije i vlastitog promisljanja ili pak nedostatak istog..brzopletost ili razmisljanje da cemo se ipak na sve prilagoditi..a onda shvatimo da se ne mozemo prilagoditi i da je sve sto smo ucinili pogreska...i tad krenu frustracije...na zalost,za neke promjene je ipak kasno,ali ublaziti svoje nezadovoljstvo se uvijek moze...i samo ustajanje je stvar vlastitog odabira,a to sto ce mozda nasa odluka povuci neke negativne stvari opet je samo i iskljucivo nas izbor....:)