PONEŠTO O SVEMU... ili... ZAPISI O KOJEČEMU

Samo ga je bijesno ošinula pogledom. Ali on to nije primijetio. Nije se usudio jer bi se mogao zakleti da je u njenom pogledu bljesnula mržnja. Nije to želio vidjeti, kao ni prezir u kutovima njenih usana. Tada bi morao priznati da je ljubav odavno nestala, a nije se imao snage s time suočiti. Ne još.
Zato je radije upalio televizor. Napetost je ispunjavala zrak između njih poput elektriciteta pred oluju. Ali ništa se nije dogodilo. Trenutak opasnosti je prošao. Ni ona nije ništa rekla. Bila je umorna od prigovaranja, davno je odustala. Od njega, od njih. Pridružila mu se pred televizorom. Bili su dvoje što žive jedno kraj drugoga. Dvoje glumaca pred ekranom.

Tako to biva :-) ponekad...

Bila je to još jedna, ona čudna razmirica u nizu.

ponekad se oblaci raziđu i bez oluje,
ponekad ona raščisti zrak, a ponekad razori sve....
srećom pa ima i ljepših trenutaka... :)

ako samo ona raščiščava zrak , a on samo muhe u zraku i nije onda to neka podjela odgovornosti, ako nema nikakve hrahrosti osim muhe klopiti..

Zdrni, nije se uvijek lako boriti s prirodnim nepogodama :)

Je znam , ima ih jako puno tih elemetarnih, ona ga ošine pogledom, a bokček u pod, to je još dobro, nego dok se sirene upale onda je vrag, zato ja kažem ne valja biti dobar i dozoliti da se vatra razbukta, treba je odmah gasiti, nema čekanja, s kantom hladne vode i evo ti mira...