skica u papucama
Hrpa se bila nagomilala. Promatrala me kako perem sudje, s prevelike udaljenosti, predaleko smjestena, izvaljena na krevetu. Nisam bio sretan s takvom situacijom, premda je ona tvrdila da je ama bash sve kako valja. Trajalo je dugo, oko dva puna sata, promijenio sam nekoliko voda, nekoliko puta dodavao detergent, i prsti su mi se naborali... Skoro je gotovo tjesila me, tjeshio bih se.
Kisa je polako jenjavala. A na mp3playeru je pocela svirati 'How soon is Now?', jedna mi draga pjesma onih My Bloody Valentine.
/Mila, buduci da cemo opet izgleda imati vremena, mozda te provedem kroz jos neku galeriju svojih likova. Ne boj se. Ali ipak se drzi cvrsto. ..za ono sto znas da jesam...
(Hvataju me sad neki bijesovi. Mislim da sam progutao neki gorkast otrovcic... i valda hoce van. ;-)
26.12.2004. u 14:10 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
"Mila, buduci da cemo opet izgleda imati vremena, mozda te provedem kroz jos neku galeriju svojih likova. Ne boj se. Ali ipak se drzi cvrsto. ..za ono sto znas da jesam".....ovo je predobro:)samo ne znam, zasto me prosla jeza...
Autor: kolajah | 26.12.2004. u 14:12 | opcije
s razlogom. i mene je, naime... ;) hm hm, pa stigne se valda opet umirit rupe u sigurnosti do tko-zna-kad?
Autor: razasutpe-pe-oh | 26.12.2004. u 14:17 | opcije