...

Što pada na površinu,
Kao prašina na prazne konture
Kao more sinje kroz hladne bure.

I mirno dišeš
Kroz zrak od svile,
U moči naravnoj
Što postoji u tebi duboko.

Šutiš u tišini toj
Kao mrak,
Sa tugom na usnama
koja polako prolazi.

vesper ..moja draga..kao da si mi oduvijek prijateljica...
tako sam:(((((((((((

Napisi mi pesmu, mazila se je
nisam znao da li cu umeti
reci jesu moje igracke
cakle mi se u glavi
kao oni sareni staklici kaleidoskopa
i svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
ali, postoje u nama neke
neprevodive dubine
postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
ne znam

Napisi mi pesmu, molila je
i nisam znao da li cu umeti
voleo sam ju tako lako
a, tako sam tesko to znao da pokazem
a, onda odjednom raspored
mladeza na njenim ledjima
kao tajna mapa pokazao mi je
u koju zvezdu treba da se
zagledam i tako
eto ti pesma, ludo jedna

krasno...

odjebi

interno nesto?? lol

baš interno...ali kratko.

A ti gospon Ok, također.

ah ta tišina...