ZAŠTO MENE OVA PJESMA NA TITU PODSJETI KAD GOD JE ČUJEM
Kunem vam se rahmetom dedinim
iako se u tu svirku ne razumijem baš
da niko nikad nije znao harmoniku svirat'
kao mali Ibro, Ibro dirka naš
Jer kada počne dernek i kad on zasvira
ne bi stig'o reci ni Bismilah
vec bi lup'o glavom i lomio bi čase
već bi te Ibro bacio u sevdah
Al' jednog dana za Ibru čuse
ljudi sa estrade
i počese njuškati po našoj mahali
Svaki Ibri piće plaća
svakih deset prsta Ibrinih hvali
Ibro poče pričati o parama, o slavi
mi ga odgovarasmo, Ibro, ne budali
Ti si nešto drugo
ti harmonikom liječis bol
na estradi sve je lažno
na estradi sve je fol
Samo da ti kažem nešto za Ibru
dođe Mercedes po njega i on ode
ode u harmoničare i posta popularan
eno ga, isp'o u novinama, s oba Halida se slik'o, s Brenom bio, jest, majke mi
Pa on je vuk'o curu nosila bedj da joj se zna prednja strana
a sad sve noge do krajnika
Ozrenka, daj nam dvije pive
i reci, Boga ti, muzici malo tiše
Samo, nije nesto
ali ne da on da ga se darači
mislim da ga daraču oni Sinanovci
oguliše ga od njega
Ali nije ni to
ne daju mu bolan da sevdah svira
ovo kriza, raja traže veselo
ko će slušat' tuđu muku
Ali jednog jutra
udje Ibro u mahalu sam
isti gari kuper, sve je licilo na san
na licu mu vise ne bi sjene
koju tuga pravi
Mahalu sevdah Ibro
nije mog'o da zaboravi
Ibro nije htio para
Ibro će vazda bit' fukara
Neki odmah počese da blate Ibrin lik
ali samo prava raja je znala
u čemu je trik
nije Ibro, jarane naš, fukara
Ibro ti je defakto umjetnik
svaćas
25.05.2011. u 9:45 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara