moj

U nekom razdoblju života kada sam tražila mudrost u boci, prisustvovala sam predavanju jednog gurua. Čovjek je potjecao iz židovske obitelji, ali su ga dug boravak u Indiji i godine učenja i meditacije pretvorile ne samo u duhovnog vođu, već je usvojio naglasak iz Calcute i izgled krotitelja zmija.
Tijekom sastanka svaki je neofit od učitelja primio veliku bobicu grožđa i uputu kako je mora pojesti za ne manje od dvadeset minuta, što je mnogo više od onoga koliko je trebalo mom otati da svaki zalogaj prožvače šezdeset puta.
Za vrijeme tih beskrajnih dvadeset minuta dodirivala sam, pogledavala, mirisala, premetala u ustima bobicu s okrutnom sporošću, znojeći se, i na kraju je progutala.
Nakon 10 godina još uvijek mogu opisati njezin oblik, teksturu, temperaturu, okus i miris. Naučila sam jesti grožđe s velikim poštovanjem, koje sam pokušala primijeniti i na drugu hranu, iako mi je, iskreno govoreći, bez guruova budnog oka nemoguće zadržati nešto u ustima duže od par sekundi.
Mislim na hranu, naravno. Za druge stvari imam više strpljenja.

hihi

:)) kolko bi bobica grožđa pojela za vrijeme gableca..a bilo bi zgodno kad bi dijete jutro prije vrtića jelo svaku bobicu grožđa dvajst minut..možda bi do podne i došli u vrtić..

Lijepo je uživati u svemu..a mislim da svi znaju uživati u nečemu.. ukoliko za to imaju vremena i mogućnosti..

rekoh, davno je bilo.
u 10 godina sam se naučila brzinski pojest:)

super !
ma dobro....nećemo svaki puta ali....kada možemo i kada si uzmemo vremena...treba se približiti životu i jednostavno uzeti vremena da pokušamo shvatiti bit onih stvari koje su nam dandanas postale jednostavno normalne.
Ne mora to nužno biti hrana.

Ja niš ne žvačem, samo gutam :)

buahahahahah boooc

Valjda se neću zadavit :)

zato si i završila na hitnoj

:))))) razumijem.. Ponekad sam malo ljubomorna na kulture koje sporije žive.. i kojima su životne filozofije drugačije.. Samo me asociralo na našu svakodnevnu jurnjavu..i kako popodne "kradem" vrijeme..kad ne radim ništa i ne razmišljam ništa..i kako si to tek sada u ovim godinama..bez grižnje savjesti mogu priuštiti..

pogni, danas jedem u hodu.
ono što mali ne prožvače, pojedem ja s njim u rukama. :)

Fakat. Otad ipak pazim, i ne gutam kosti. :) Samo mesinu, hehehehe

:)
eh boooc. tebi samo mekano, tekuće ili u obliku kašica, kad već gutaš

hahhahah wava, ja sam dugo mislila da sam neorganizirana.. stalno mi je falilo vremena.. onda sam se kao "organizirala" (jooooj, smijem se sama sebi) jer sam počela zapisivati što sam radila od kad sam ustala.. i shvatih da sam cijeli dan nešto radila..a ništ se nije vidjelo..pa sam počela reducirati..i čudno ali istinito.. tek kad sam pobacala iz života one ljude koji su me zvali samo kad su me nešto trebali.. našla sam vremena ... :)))))))

Da, treba me na dudu hraniti :)

booocka, u kojem obliku duda treba bit?:)

Tak svejedno, nijesam ti ja zahtjevna. :)

po prirodi si strpljiva osoba?

pognioci.....

prvo predavanje mog profača iz Organizacije rada bilo je o tome da ako želimo naučiti nešto o organizaciji rada...moramo pratiti lijenog čovjeka.
jer taj čovjek planira i ništa ne radi duplo i prekomjerno

jane, ako nitko drugi, ti bar znaš da sam strpljiva, i da imam živaca:)

pa kad puno putuješ
:-))
treba čekat na aerodromima
:-P

baš:)
zelenobradi, aludiraš na nešto?:)

nebi ja......

eh, ne bi ti. sad me zaintrigiralo

je
tak je i mačka najebala

fala bogu, nisam mačka.

nisi ?

ma kakvi.

pa jesi'l barem seksualno fokusirana ?

ili horizontalno pristupačna ?

nisam.:P

To sam i mislio.
Već mi je odavno jasno da sam totalno skrenuo s autoputa informacija.
I znaš kaj ti mogu reći ?
Baš mi je lijepo.
:-)

:))
lijepo ti je što si skrenuo?:)

otkud bih znao ?

napisao si da ti je jasno.
kajjaznam. to meni znači da nekaj znaš:)

znam da niš ne znam
a dokazala si i da ono kaj sam mislio da znam...ne znam
:-)

tak da....sam totalno izvan onog autoputa neakvog
;-)

:))
nevjerojatno. kako nehotično od mene:)

e sad mi je lakše
:-)

uistinu nenamjerno ostavljam krivi dojam:))

čuj....skrenuli smo s grožđa....
doduše...ja idem sad na trešnje
pa ću isto...
polako