Ručkić krčkić

Krajičkom oka ga je ulovila na odlasku. Ah, što se može, pomislila je i gucnula malo kave. Odgovorila je na nekoliko poruka, pogledala tko je sve budan (nitko zanimljiv), onda je preletjela po novinskim naslovima (ništa zanimljivo). Još gutljaj kave i pogled okolo: ah, kvragu, opet su se mimoišli!

Malo je probrbljala s ostalim ranoraniocima, a onda se latila posla. Nije joj baš išlo; ponovno je virnula. Poruka! "Nikako da te uhvatim", kaže. Prije pola sata. Kvragu! Ali sad zbilja mora u kupaonicu pa van, nema više odlaganja...

Na brzinu se otuširala i virnula. Nema ga. Kvragu. Mogla je mirne duše oprati kosu. Ah, niš, što je - tu je. Nabacila je već prilično izgužvanu opravu i izjurila u dućan. Njen kruh su već prodali, kvragu! Neka dođe za sat vremena... Dobro, doći će, njega sad neće biti do popodne.

Platila je račune, docukljetala špeceraj, skinula sa sebe znojnu i izgužvanu opravu, uvalila se u udobni šlafrok i plastificiranu pregaču, ogulila krumpir, nasjeckala povrće, ostavila sve u vodi sa sodom bikarbonom (kvragu i te E. coli!), malo promozgala treba li biti žalosna što godišnji provodi u kuhinji umjesto na plaži, zaključila da ne, lijepo je ovako ljenčariti, samo od viška vremena ti stalno nešto fali... Netko. On. Ide još jednom virnuti, rano je za ručak.

Opet je bio! Opet poruka: "Što bih dao da mi se sad s tobom umoriti. A onda lijepo odmoriti. Smajl."

Što da napiše? Nešto o moru i galebovima, onako, pomalo dvosmisleno? Ili da prizna istinu? Ne, ne, ne, istina je prejadna. "Trebali bismo uskladiti ritmove", odgovorila je neutralno. Pokunjena. Zbog kukavičluka.

U kuhinji se zadržala dobrih sat vremena, bez virkanja. Što je - tu je, stalno je ponavljala. Ima i ona svojih obaveza; svoj život; svojih gušteva. Nije bila gladna.

Još sat vremena je telefonirala. Uzaludno: svi rade. Nikome se ne da van, ni sad, ni navečer. Svi imaju nekoga tko ih čeka, tko ovisi o njima, tko ne može bez njih. Svi bi vrlo rado, ali... Ma, kvragu!

Dopizdilo joj je biti u šlafroku. Uvalila se u kadu i oprala kosu. Namazala se finom kremicom, gola šetuckala da se dobro upije. Virnula je. Nije si mogla pomoći!

"Hej! Napokon sam te ulovio!"

Samo smajlek. Ne može sjesti s ovako masnim dupetom.

"Uživaš?"

"Tako-tako", odgovorila je, iskreno.

"Nema nikog da ti namaže leđa?"

"Baš nikoga!", odgovorila je, iskreno, provjerivši masnoću dupeta. Može sjesti.

"Neka, baš mi je drago. Iako mi je žao što to nisam ja."

"Probudila sam se kao da moram na posao", priznala je. "Čak sam i radila, a ne moram. Zar to nije tragično?"

"Teško se riješiti loših navika. Ja sam isti, tipkam s tobom, a morao bih raditi."

"Drago mi je (smajlek). Inače se stalno mimoilazimo. Već sam ti htjela zakazati rendes."

Ništa. Dobrih 10 minuta. Kvragu, kvragu, kvragu!!! Prokleto brzo tipkanje. Da se bar prvo odjenula pa onda odgovorila...

"Oprosti, zvao me šef... Rendes? Može! Kad ti paše? Ja sam slobodan... Čekaj, daj mi broj da te nazovem, ovako je prekomplicirano."

Bez razmišljanja je utipkala fiksni. Kvragu!

Ništa. Dobrih 10 minuta.


Iznenadio se kad je shvatio da je poslala fiksni broj. Nije mogao odoljeti, ukucao ga je u online imenik. Pa to je zgrada preko puta njegovog ureda!

Prišao je prozoru. Na prvom katu je ugledao zgodnu ženu: golu za računalom. I vrlo, vrlo zabrinutog lica.

Na brzinu je provjerio svoje pazuho i ubacio žvaku u usta; provjerio stanje brade dlanom. A onda je utipkao broj.

uh, uh, svijet je mali.
kad god sam se našla s nekim odavde (osim sa ženama), ispadne da ga već znam.
ili da mi je rođak.
bojim se ništa od seksa u ovoj priči.
hoćemo nastavak
moga se ipak namirisati

postojao je jedan bluetrain.
bježala bih kad je bio online ako mi je kosa bila raščupana
a ona gola tipka

Čuj, ak u ladici drži dezić i afteršejv, onda je garant švalerčina. A takvog joj ne bih htjela dodijeliti :-))

Hehe, neki detalji su uvršteni po istinitim događajima ;-)) Ali, svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna!

a ne pederčina?
bježi mi malo ovaj svijet.
ništa mi više nije bistro, a tek je 12
ne razlikujem začešljane menadžere i pedere.
ne kužim cure koje na ulici piju kavu iz pl. čaša, a nigdje im se ne žuri
ne kontam kako sa 16 možeš razmišljati o političkoj karijeri.
tad sam još bila pjevačica u z. pušenju u svojoj glavi

naravno.
što ne znači da se neće dogoditi u stvarnosti.
kao i sve što je dobro napisano

Pa i pederi mogu biti švalerčine. Hm. Sad si mi uvela novi element dvojbe u priču: jel' ju zove da je otkanta ili da se nađu?

ma podaj ti njemu malo rakijetine, pa da vidiš događaja u stvarnosti :)))

hehe, osung je bio u drugj dimenziji.
nakon prometne nezgode, budi se šesto čulo i životinjski instikti.
nemam pojma, to nije moja priča.
idem konačno kuvati, od 10 se spremam
zovem kući, niko se ne javlja
da nisu internet uveli

osunže, pravoj ženi ne odgovara raspamećen muškarac dok s njom petlja - pri punoj svijesti, ili ništa!

A bit će da su na rendesu, Milostiva :-)) Ili na nekom sprovodu? Na isto ti dođe...

Hm...ako je njuškao pazuhe i ubacio žvaku...u nastavku očekujemo ševu:)

Imam balkončić visoko i mogu zaklonjena zuriti na cestu.Jednom sam snimila momčića koji je čekao u autu.Pogledao se u ogledalo, izvadio dezić, našprcao pazuhe i međunožje.Za minutu je stigla ona sva napucana za izlazak.Pomislila sam kako im plan nije isti:)

Pregledavao si je i nos:)

protiv moljaca u gaćama. da nisu na ovom antifašizmu, jebem li ih

Ja sam imala ovakav događaj u predinternetsko doba: cijelo ljetovanje sam hofirala s jednim tipom i onda krenemo razmjenjivati adrese i brojeve telefona, kakti za nastavak u Zagrebu, kad ispadne: njegov prozor gleda u moj! A nikad ga prije u životu nisam vidjela! Točnije: primijetila.

I?

Ostalo je čitateljima na volju :-))

:S

Uglavnom, ubrzo se odselio. Ne zbog mene!

A majketi, daj dešifriraj to s i dvotočku, za nas internetske izletnike!

Zbunj.Cmolj.Gunđ.

Ljenčugo!

Ajmo malo logike: što misliš, zašto nekoga godinama ne primjećujemo?

ko će znati.
zato što je stalno tu pa se navikneš valjda

ja ne primjećujem kad sam zauzeta.

Možebit. A možebit i to da su na moru svi nekak privlačniji. Endorfini, štaš!

Ja uglavnom vjerujem u zimske ljubavi. Ili kasnojesenske.

Brijem da mi zbog nekog (meni neobjašnjivog razloga) zakržljaju svi receptori.

Na moru imaš vremena..energije..sunca..vina..Jbg.

Moraš češće gola hodati, marta ;-))

meni je čudno kad nekog volim dok sam u zagrebu, a ne mogu ga zamisliti kad negdje odem.
i što neke ljude ne prepoznajem ako žive u dubravi, a sretnem ih u n. zagrebu.
jednostavno ih ne prepoznam.
jer sam jednodimenzionalna, rekla bi bright

A ja imam neki poremećaj percepcije (nedavno sam našla kak se zove, i onda opet zaboravila) da face svrstavam u kategorije po sličnosti, a svi iz neke kategorije su međusobno zamjenjivi. Posljedica: 3 tjedna sam na moru hodala s jednim tipom misleći da je tip koji mi se sviđao, a bio je neki kojeg nikad nisam ni primijetila. I zapraf nije bio loš ;-))

Bome ćeš platit ako nas ne voliš i kad odeš.

Hahaha..

odlično pišeš, daj nastavak!

Meni se na moru nikad nije dalo imati frajera.

Zato mi je važan karakter: na izgled se ne mogu osloniti :-((

Hvala, NasmijanaBucko, ali nemrem odma, gotov mi ručak (nisam gola!) ;-))

Meni se doma nije dalo imati frajera. Preveć obaveza!

Meni se nikad nije pretjerano dalo imati frajera..kad bolje razmislim.Ali sam ih nekak uvijek imala.Hm..čudno.

Vjerojatno se njima dalo imati curu kojoj čitava priča o zajedništvu i nije pretjerano napeta.

Hehe, evo ti paradoksa za mmmmmm_dajku! Idem jesti, do tipkanja :-))

Cmok!