Ručkić krčkić

Dan je lijepo počeo: sve radi, a ja ne radim. Kavica natenane, malo brbljanja na Iskrici, a onda nešto korisno, nešto što sam odlagala 13 godina: konačno prenijeti struju na sebe! Vodu jesam, plin jesam, ali struju zaboravih kad je otac umro.

Vrijeme ugodno, bez vrućine, pa ja lijepo s noge na nogu do Elektre. Usput brstim izloge. I taman kad dođem u napast, opazim ceduljicu na kojoj piše da ne rade - spojili si ljudi malo dopusta. Laganim ritmom dođem do odredišta, uzmem svoju ceduljicu, 20 ih je prije mene, fino, taman da se odmorim. A imaju i hladne vode.

I tak, baš kad mi je postalo dosadno, stigne red i na mene, obavim svoje kod vrlo ljubazne službenice, sve uz smijeh i srdačno, krenem dalje prema Ilici. I onda me krenulo: vestica, haljina i natikače.

Ali, od doma zove stara: muči je neki osip, svrbi, gnjavi, peče... Zvala je liječnicu, ova je rekla nek dođem po uputnicu za dermatologa pa idemo odmah, hitno, smjesta. Ajd dobro, obujem nove natikače (baš su krasne!) i obavim to, mozgajući usput jel' da zovnem taksi... ali nekak mi neugodno, do Doma zdravlja nema ni 3 minute mojeg hoda, a njezinog cca 15 minuta. A znam da žudi izaći van, nije već 2 godine. OK, odlučim riskirati.

Sretno se spustimo do ulice, ona uprla o svoju hodalicu, šaponja je čuva s boka, ja s guzice i krenemo mi. Ja u novoj haljinici, tašto se ogledavam o izloge i mislim si, ima i taj klimakterij svojih prednosti: još nikad nisam imala ovako raskošan dekolte! Koji haljinica laskavo otkriva. Baš šteta što me sad ne vidi neki meni zamaman muškarac!

Kod doktora nije gužva, ali sporo ide. Ja gladna. Sad je već i zima. Niš, odem do obližnjeg restorana i naručim klopu, za doma. Pričekam dok to sprave, vratim se, stara je na pregledu. Klopa miriši bajno, hobotnica na mediteranski i fileti brancina u nekom finom umaku. A sve se hladi. No dobro, i pregled prođe, i apoteka (200 kuna! Niš preko osiguranja!), vratimo se doma, ja iskrcam stvari u kuhinji i vratim se po staru.

A tehnika je ovakva: ja nosim hodalicu uz štenge, zakočenu je ostavljam na vrhu. Ona se objema rukama drži za rukohvat i polako, jednu po jednu stepenicu, vuče gore. Ja stojim iza nje da ublažim eventualni pad, iako tako riskiram polomiti vlastite kosti. Stara ima kilica, hebga!

I opet sve sretno prođe, do zadnje stepenice: tu stara gubi snagu. Jednostavno ne može prebaciti nogu preko nje; ne usuđuje se pustiti gelender.

Pojma nemam kako se dogodilo, ali pala je! Mekano, srećom, ja sam joj usporila pad. Ali nema teorije da je dignem. Niš, odem do najvećeg susjeda (svi drugi neki mršavci, kilavci i bolesnici). Nema ga doma. Samo kći, curetak od 50 kila. Beskorisna za ovakve namjene.

Stara je ponosna, ne želi pomoć. Ide ona na guzici u stan. Kleknuti ne može. Dovuče se nekako u hodnik, mislim si, ako se uhvati za komodu i stolac, možda se uspije uspraviti. Ma kakvi! I sad ja dreknem, onako muški, ne mrdaj dok se ne vratim i izletim na ulicu. A točno pred ulazom 2 metra muškarca, mladog. Kad se okrenuo, shvatih, jako mladog, možda premladog za ovakve poduhvate. Svejedno, nemrem sad birati, objasnim što se dogodilo i što trebam, vidim mu na faci da se užasnuo i da bi vrlo, vrlo rado zbrisao. Ali onda ugleda moj dekolte!

I sveudilj zapiljen u dotični, uspne se sa mnom u stan, ko od šale primi staru, ne skidajući pogled s mojeg poprsja, uspravi je, i još uvijek zagledan u obilje, a pride i ponosan na dobro djelo, ode on, a ja se ne sjetih ni ponuditi neku šušku...

Eto, falilo mi muško. Ali, našlo se :-))

Jesi ga barem zahvalno stisnula na grudi?

Ma jock, kajem se, kajem se, kajem se!

Ccc...

E Vega de ti pamet bila cccccc**

Trebaju oni trebaju....samo oni ne znaju da trebaju i za to, oni misle da trebaju samo za ono...

Ni:sjedni...popij sok...(zaključ-zaključ vrata)?

Sad opet razmatram svoju odluku da me zanimaju vršnjaci... Imaju ti mladi mnogih prednosti!

Ma kakvi, niš, samo sam mu mahnula i pogurala staru u sobu :-((

Ona je dobro?

Valjda je. Mekano je pala, nadam se da nećemo kasnije ustanoviti da je nešto uganula, iščašila ili strgala. Ali, sad ne mrda s kreveta.

:(

Na zalost, ovdje ne vazi, uradi sam, kao u nekim situacijama...treba sirova muska snaga...bljak:)))))

Uvijek padnu pol metra od kreveta.Budem ljuta kao ris.

Pala mi je samo jednom prije ovoga, i to tik uz krevet. I ni makac! Zovem jednog susjeda, jooooj, on nemre, njegova leđa, ali je došao ceketati, idem do drugoga, nema ga doma... Na koncu mi je došla dadilja koja radi kod trećega, ženica od metar i žilet, ali stamena, i jedva smo je nekak digle :-((

Možda bi bilo dobro da sljedeći put imaš pomoć.

U startu:)

Ma, nema više da se ona šeta okolo, kad treba na pregled, zovemo sanitetski prijevoz, ima pravo na to, nek je nose. Ali danas sam popustila jer joj taj osip fakat grdo zgleda, a jasno ti je da u bolnici ne bi mogla niš zbaviti do ponedjeljka.