Nemam pojma...

Bemu...fakat je ovaj blog za popizdit.Trtljam ja maloprije s ekipicom ovdje zapravo ni o čemu...onak...tko može dalje pljunuti i zazvoni mi telefon.
Pogledam tko je..(smajlić)
-Heej..
-Helou bejbi!
I ja stanem.Ono... mišamu...smajlić, ne?
(zaboravljam da telefoniram i da osoba s druge strane nemre vidjet' smajlić, ni vel'ko d i dvotočku.. niš.)
-Helooou?!Čuješ me?
-Čujem, čujem...(i tipkam Kristalki nekaj tipa "tefonrikram..gimbtram.."
-Mhm..sam da napišem da gibam..čekaj maaalo..
-Znaš, pomalo je nepristojno tipkati i mumljati kad te netko zove..
-Da?(Nakon kaj sam ustala od kompa jer fakat nemrem koncentrirano slušati i tipkati..već nekoliko puta sam uhvaćena kako s ogromnim interesom odgovaram sa "Ozbiljno?Daa?" na spiku tipa:"Svizac je zamoootao čoookoladu.."ili."Čeka me ekipa napaljenih srednjoškolki.."
-Nepristojno je nazvati nenajavljeno.(Odgovaram pokušavajući izvući nogu oko koje se omotala žnjora faking laptopa..ili zamišljam kako to pišem?Nemam pojma...ali se nadam da to nisam izgovorila..Jebemu...fali mi smajlić!)
-Jesi tu?
-Ma jesaam..Moraš mi dati par sekundi da se prešaltam..samo to.
-Zakaj?Bebe, ne moraš se pretvarati kad razgovaraš sa mnom.Nadam se...
(Ja se nadam da stavio smajlića)
-Ma ne s tobom...s njima.. (smajlić)

Tad je zalajao pas..i blabla..
-E...moram gibat'.Čujemo se.
-Ok, ok...pusa, bebe.(vjerojatno sedić..ili kak' se već zove dvotočka i otvorena zagrada)
-Pusa!

Nego, ekipo moja...ovi smajlići su zakurac.

joj moram zlorabiti tvoj medijski prostor da se jako grohotom nasmijem tvorevini na katu, baš je jako smiješna

ma u stvari neću se jako grohotom smijati, samo grohotom

joj zajeb, smijat ću se obično

sad sam se sjetio, neću se uopće smijati

dulje vrijeme

Sorkać..imala posla.A gle, možeš uvijek misliti da je fotka montirana.

mogu je svašta, ali neću

A gle...štaš.Uvijek će nekom bit' užasno zabavno gledati kako medo zubima ženi otkida plećku.