pogled ispod feredže

nešto je umrlo
duboko u meni
(možda bih trebala reći prije začeća.bolje prije dana. ili prije kiše. ko glista)
nešto je, valjda, dugo crkavalo
i oprostilo se konačno bez glasa.
nešto se otkinulo (nije me ni okrznulo)
a da nisam ni primijetila.
ko prosjak na badnjak
sjećam se samo da je bilo u veljači (možda 17.)
i mačke su ludovale
pa umukle ko kamenom pogođene.
brzo i kratko, potmulo
skoro bezbolno
da nije ove jebene
nesanice nakon dana.
teško je dokazati zločin
kad nema tijela
ali nešto je umrlo
nezakopano
ovo je samo bacanje prašnjave zemlje
(jer navikla sam lopatati, teško mi je kopati)
iznad kapsule koja odzvanja

(boli me đurđa hoćeš me sutra nazvati. samo sam se navikla na tebe, ništa više)

u mojim ormarima mrtvac i lavanda.
bolje da sam raid u gaće stavila.
ili češnjak ko drle.
zaprotiv prehlade.
ma ništa mi se ne da
idem prodavati na pvt-e stare fore

15 do 3
viđe kazaljke.
16. nisam ništa sanjala.
baba je nešto trkeljala o maslačcima,mladićima i ustašama.
više n smijem spavati s njom

nemam pojma zašto, ali najljepši stih koji sam pročitala (i žao mi, žao mi što nije moj)
je bio - "mene emajka šalje na tržnicu"
a tamo sve šareno.
volim ljude koji znaju pisati riječi tako da imaju glazbu u sebi.
iako sama nemam sluha.

i zato mrzim budaletine koji idu uglazbljivati tina

nemam pojma jesam dobro zapamtila.
idem tražiti nicinu pjesmu kad je prodala snove na sajmu ogledala.
ne spava mi se

fatima je odlučila odrasti.

pisanjem epitafa da se i zaraditi :))