Ručkić krčkić

Gledam jučer neku seriju: rastuži se žena i sveudilj plačući, obnevidjela, napravi okret od 180 stupnjeva i malaksa točno u zagrljaj živo zainteresiranog momka... Vidiš mu na faci da ne zna jel bi je stisnuo, poljubio (a želi i jedno i drugo), ili je samo pustio neka se osloni (a to treba). Nije ju privinuo, pretpostavljam zbog nižeg nabreknuća. A mislim da je trebala i to. Utjehu, ne nabreknuće.

Mislim da je trebala utjehu. Zagrljaj samo za sebe. A bit će da ih je znala dobiti, kad je tako vješto utonula u ovaj, iako nije bio pravi... Kao ni jedan moj, do sada.

Da, ne pamtim muškarce po zagrljajima. Onim nesebičnima. Zapravo, uopće se ne sjećam niti jednog nesebičnog zagrljaja. Osim bakinih, davno, davno, davno... Ona je znala tako zagrliti, samo za mene, cijela ona, mirisna, topla, utješna: čvrsta ona, moja nemoć topiva. Ali majka ne; ni otac. Njihovi zagrljaji su otimali od igre, bili tašti, za pokazivanje, nasilni u svojim zahtijevima, utjeha njima.

Možda ih zato od muškaraca nisam ni tražila. Iako su nudili. Da, nagonski bi posegnuli za mojom tugom, za mojim ramenima, ukočenima od osamljenosti, i stisnuli me, i da, prijalo bi, ta blaga toplina, taj zvonki šum krvi, suza i otkucaja srca, u ritmu s drugim... A onda - jezik u uho! Ma daaaaaaaj! Nemoj me jebati... Ali jesu. A seks je utješan. Bar malo zaborava.

Uglavnom tugujem rame uz rame. Bez dodirivanja. Tuga osamljuje. Čemu je prenositi na drugoga zagrljajem?

A opet, zašto ne? Možda pravi zagrljaj ne upija tugu, nego je pušta, neka isteče, sigurna u koritu ruku... Voljela bih znati. Voljela bih imati umijeće padanja u zagrljaj...

i ja bih zagrljaj, makar zagrljaj!

Ne, ti ne! Zbog onog "makar".

ja ne mogu, moram kuhati

danas svi kuhaju, pa me malo sramota

da se malo falim, ili istinu

aj falićemo se malo

prvo klopa, pa zagrljaji različitih vrsta

jestvine se polahko zgotavljaju

u jebote, ovo ko na autobahnu, niđe nikog, deri koliko ide

sam ja, i uvijek na redu, a divote

gazdarica odustala, ili će i mamicu milu kad vidi

A jebga, kad nema zgrljaja, ja otišla po utjehu hrane!

neće valjda, pa dobra je ona, vele neki

a neki baš i ne

A kuham hobotnicu, veliku - ta bi zbilja fino mogla zgrliti!

Sjećam se jednom, izlazim ja iz mora i još se malo brčkam u plićaku, kad uz moju nogu hobotnica. Dobar komad.

zagori mi klopa radi bloga, ode sve

Velim ja, "Ljudi, ova bi s nama!"

A ono bila nudistička plaža.

Veli jedan, "Eto mene, samo da obučem gaće, sad ću je ja povesti!"

ma nek ide, radi ovakve napetosti ne treba žaliti

Velim ja, "A što će ti gaće, pa ne vodiš je na bal?"

"Eeee", kaže on, "a što ako se poželi rukovati?"

wgw, nebi vjerovala, ali ja sam jednom zgodom ulovio hobotnicu od 7 zapeta dva kilograma

Ček da provirim u lonac, a onda možemo dalje. I bez gaća.

Uffff, što nisam bila s tobom! :-((((((((((

jebo ručak, lubenica super

Dobro je, još pušta vodu. Hobotnica u loncu.

E, i to imam! Sedam zapeta nešto sitno kila :-)))))))))))))))) Već probala, svaki gram je dobar.

mnogu ribu sam još ulovio

meni su uvijek govorili, jao što si ti dobar ribič

Na što loviš?

ja se prepo, al evo nje, pravo mi bilo zabrigu, evo nama epizode nove

Je, i ja se već zabrinula da joj se nije što desilo... Ko onomad Zagorci kad su čekali četnike u zasjedi.

odoh malo prigriznut, kakav kanapetić ili slično tome

Ajde, nema smisla izgubiti na veličini, jel' tak? Ja još moram čekati, avaj, nezagrljena... Za jezik u uho nema frke, dost je da se sagnem do cucka ;-))

kažu ljubav ide kroz želudac, a to znaći da češ općiti sa hobotnicom- ja sa filanom paprikom-- a Krelec sa ribom...hm ...pitanje je samo ..kojom vrstom ribe:-)))

Kaj nas briga, bis, glavno da svi uživamo, jel' tak? :-)))))

Yesssssss;-)