thermonuclear sweat

"nikada ne jedem hranu bez duše!"
reče izvjesnik, marin rendič, u nedeljnom jutarnjem.
i osta živ, zdrav i duševan te odleprša na vazdalahkim nožicama u kulinarsku povijest.
hrana bez duše?
nije mi sasma jasno kaj je htjel reč. taj zasigurno novovalni ali kuhar.
u svojoj gastroenterološkoj spoznaji.
da postoji hrana sa i bez duše. ergo da hrana imade dušu?
da nikada ne jede bez duše koja je
organ probave
ili pak da dušu servira, kao prilog hrani. ko salatu il krumpir.
pa ju jede.
nožem i vilicom. i pristojnim ubrusom se servira
oko vrata.
Link

Uvijem mi dignu živac te prenemagalice oko hrane, kao da nije najfinije kada je jednostavno i domaće napravljeno.

jednostvno i domače. preveč filosofiraju. pune paprike. i slična čudesa.

deblja se od bezdušne hrane, iliti mrtve hrane, živa hrana ili hrana sa dušom je zdrava ipoželjna u tanjuru ako čovjek drži do sebe:)