NAPOSLJETKU, SUŠTINA SAZNAVANJA NIJE U TOME GUBIMO LI IGRU, VEĆ KAKO GUBIMO, ŠTO S TIM SPOZNAJEMO, ČEMU NAS JE PORAZ NAUČIO I KAKO NAS TO MIJENJA. GUBITI NA ODREĐENI NAČIN ZNAČI-DOBIVATI.

Osjećati isto, htjeti isto...........različiti životi i različite problematike, dali dozvoliti sebi da to mijenja pristup emocijama.
Emocija je ta koja nas vodi u pravom smijeru kada problemi nadoilaze, strpljenje, vrijeme i mudrost, mislim da si nesmijemo takve stvari uskratiti, koliko god bili nestrpljivi.......

I kako je ono netko rekao :" Strpljenje je moć. S vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila


Link

Razum rješava probleme, a emocije ih samo zakomliciraju.

hm, baš uvijek da nas vode u pravom smjeru? ili sam samo ja znala zalutati, zbog njih u slijepu ulicu? ;)

Mislim da upravo strpljenjem emocija nađe pravi put, poanta je da netreba srljati, treba uživati dan po dan. :)

a kako emocije staviti u pasivnu ulogu, pa da postanemo strpljivi?

Živjeti emociju ali ju pritom ne stavljati ispred samog života, koliko god ona život znači, mislim da ja to zovem strpljenje.

Hm,..nekaj ne štima s (tim) emocijama, ako ih LAKO "nadzireš"

Ne zamjeri,..to je tek moj kut.
i fakat sam sve,samo ne, strpljiva,..kad one "vode",
jer ne vode za ruku,..već..ma znaš ;)

kak veli iNN...emocije su energija, a ona se ne može obuzdati samo tako. a kad se zatomi, e onda je razum potisnuo osjećaje

Nisam rekla da je išta LAKO, samo mislim da srljanje i erupcije u bilo kom smijeru mogu dovesti do gubitka, što nam nikako nije cilj, naravno ako imamo cilj.

Kada sve ovo pišem nemislim da treba emociju obuzdavati, mislim da treba tuđi život sa određenim problematikama uvažavati i biti tolerantan i strpljiv, emocija pritom dobiva po meni još veću dimenziju.

uf, otišli smo malo dalje od emocija samih :)

a za to uvažavanje, osim emocija koje će pokazati način na koji netko razmišlja, treba i aktivnih sivih stanica :)
spoj jednog i drugog ne daje baš uvijek poželjnu kombinaciju, ali zanimljivu svakako da ;)

Neznam pričamo li o životu i ljubavi ili o trenutnim fiziološkim potrebama. ;)

..ak je "cilj" prijeteljstvo,ondak potpisujem,
al ak je nekaj drugo (kaj sam prvo pomislila),
ondak mi olovka prestala pisat,..ovaj tren ;)

Obrati pozornost da su emocije ljudi u problemima drugačije od emocija ljudi koji imaju samo one svakodnevne pizdarijice i rješavaju ih u hodu.

Nemoj da ti ispadne pametovanje, ali najveće sranje koje si netko može napraviti je: uz svoje probleme natovariti i tuđe.. ili problem rješavati još većim problemom..

Dvoje ljudi sa velikim životnim problemima..ne mogu uspjeti zajedno..previše su fokusirani na svoje..da bi drugome bili stvarni oslonac..

Pog, nemislim da treba preuzeti tuđu problematiku uz svoju, nego ju razumjeti i uvažiti te balansirati uz svoju.....mislim da ljubav uz strpljenje i toleranciju tako može opstati i vremenom rasti.

(nemam pojma o čemu dalje pišemo, a rado bi čavrljala)

iNN, kad uz tu ljubav raste i prijateljstvo i ja to potpisujem ( možda sam prevelik idealist ) :))

Mei, čavrljaj, ja ću s tobom :))

ma, nema teoretske šanse ograditi se od problema nama dragih ljudi da ih i mi jednako ne proživljavamo..
Znam da je sebično razmišljati ..gle ja sam u problemu, ne želim i njegove probleme..ali .. to je samo život.. obični razum.
Ili probaš...
Pa razum prodadi kad je kasno..

super, ma! :))

(nekak sam se malo pogubila, pa radije šutim nego da lupim nekaj kaj nema veze s zapisom)

Da Pog, možda bi trebalo probati....pa kud nas to dovede, svako iskustvo je na određeni način bogatstvo pa i kad ponekad boli.
Smatram da svakim životnim iskustvom učimo i rastemo. :)

Tu sam nova pa neznam, zar se uvijek mora pratiti zapis?

ha, ja bih se svojih nekih iskustava rado odrekla...ili ne bih....ma ne, ne bih, malo bi ih ublažila ..

ma, ma ne mora.
ionako jako, jako rijetko komentari imaju veze sa zapisom ;)

Onda dobro, jer ja se ponekad u komentiranju pogubim ;), moram vas na kratko napustiti :)

dobro došla na blog! :)

meni je krivo kaj nemreš dodati komentar ispod nečijeg komentara..nego tek kao posljednji tog trena..pa često, kad sve komentare pročitam, izgubim volju ..:)))..nekak više nema smisla..:)))

Uvijek ima smisla ;))