DayWalker

 
Jutro u magli, a i magla u mojoj glavi. Odluka je pala da nejdem više posle joba do kvartovskog pajzla vidit „kaj ima?“. Naravno da navek nekaj ima, pa jedna runda, pa druga, pa treća... Nisam se baš ubil, al mi pada tolerancija na alkohol. Sam mi se počne spavat nakon pete, šeste pive i drugi dan me po pravilu razvaljuje tikva. Tak i jutros.
 
Ja lijepo na trajvan, a ono gužva. Celi ovaj tjedan poluprazni trajvani, sjedim ko gospon čovek. Danas kad me ludara razvaljuje, kad bi se tak sel da to nije istina, sve puno ko čep. Drndam se, svako kočenje i kretanje (znate već kak zetovci vole cimat) mi pojačava glavobolju, visim sa štange ko majmun sa rahitisom, jebem mater sebi i poslu.
 
I kad si čovjek misli kak nemre bit gore, bome može. Neko je tak kiselo prdnul da sam mislil da bum se onesvjestil. I mislim da je to bila debela baba koja je sjedila točno ispred mene. Majko mila, ko da je nekaj uspuzalo u nju i umrlo nutra. Kreće masovno otvaranje prozora, jedan tip glasno jebe mater onom ko se sprdil, prijeti se da bu potegnul kočnicu i sve nas pobacal van, tak da je većina odma posumnjala da je on taj, obzirom da je napad najbolja obrana. Al ja nisam skidal pogled sa babe, koja jedina nije skočila i potražila dozu svježeg kisika. Razmišljal sam na koji način je kazniti, da li glasno optužiti, a onda sam joj oprostil.
 
Jadnoj ženi je bilo tak neugodno, da je bila crvena ko rak. Točno se vidjelo da nije bilo namjerno. Jebi ga, pobeglo joj je. A možda je žena i bolesna. A možda se samo prejela bažula jučer. Pa desi se.
 
I gle čuda, dok se cela gungula stišavala, stigla je moja stanica. Prošlo mi vrijeme dok si rekel keks. To je i najbitnije. Da sam se dobro razbudil i brzo stigel. A na putu do posla sam si zapalil jutarnju cigaretu i veselo prducnul nekoliko puta.
 Na otvorenom je to ipak nekaj sasvim drugo.

je li bažula fažol? živili tramvajski prozori ;)