DayWalker

Jel vas nekad fura da bi najrađe sve poslali u kurac, pokupili kufere i zapalili negdje solo? Di vas niko ne zna, niko vas ne gleda po ulici, konobari vam se obraćaju sa "vi". Zabrijal sam totalno na New Orleans. Tak bi rado zapalil tam, zel nekakvu jefta sobu, hranil se junk foodom, a navečer... Eh, navečer zapalit na Burbon Street, uć u nekakav bar koji ok izgleda izvana, sjest za šank, naručit si Glenfiddich whiskey i Sam Adams pivu, zapalit čik i poslušat izvorni New Orleans jazz. Sve zadimljeno, a crni orkestar piči po nekoj stvari široko se osmjehujući. Na drugom kraju šanka, lokalna prostituka odmjerava potencijalne mušterije. Napadno namazana i obučena, nagovara proćelavog tipa da joj plati cugu. Konobar sa čikom u ustima i tetoviranom nadlakticom na kojoj piše "Kill'em all" preko američke zastave, podsjeća te da je vrijeme da naručiš novu rundu. Plaćaš i njemu piće. I sjediš tako, ločeš, slušaš mjuzu i boli te kitomir. Do fajrunta promijeniš još par lokala i par bendova. A svi znaju svoj posao. To bi ja.
Kod nas izađeš u neki od "staklo i mesing" lokala, zabavljaju te Eminem i Magazin iz zvučnika, plaćaš preskupu pivu, o whiskeyu ni ne razmišljaš, sa šanka te snimaju lokalni ćelavci sa kilom bižuterije oko vrata, kraj tebe prolaze klonirane curice. Sve isto obučene, sa onim odurnim cvikerima koji im prekrivaju pol lica. Vrlo brzo ti dosadi dovikivanje "E razbu ideš trasu na tekmu?" i slični razgovori u kojoj je svaka druga riječ šatra, jer tak ispadaš veća faca. Dva - tri lokala u Zagrebu imaju neku normalnu mjuzu i moving, ali u njima nać mjesto je ravno mogućnosti da buš dobil na lotu. I kaj onda? Zabiješ se u lokalnu birtiju koja bar ima dušu i u kojoj ti je krezubi Pero zidar sedam puta veća faca od svih tih gradskih šerifa. Skupi se par ljudi, konobarica pusti stare stvari od Novih Fosila, malo se prisjetimo kak je bilo prije i ponavljamo neke priče po neznamnijakojiput. I nije to tak loše, al ja bi tak zapalil negdje di me niko ne zna.
Negdje gdje me zovu gospodinom i kad sam pijan ko guzica. A crnci sviraju "The piano has been drinkin'".

Huh da ponekad... :-(((
Al ok, u nedostatku pravih "nestajanja" dobro ti dodje kad nazoves frenda u drugom gradu i odes solo, navecer stulumarite malo po tom gradicu, opusteno, nitko te ne zna, zena nas njegova poslije naganja sa metlom kaj smo tak glasni... i sutra si opet doma ali s energijom za dalje, i jest da se moras malo ulizivat kaj si sam tak otisel ali hebi ga.. treba nekaj i jezikove juhe popapat za koju radost i zadovoljstvo vise kaj ne? :-)

nisi ti ni lud..a da ja imam dovoljno par viruj mi da bi i ti to imao:-))))ali ne zbog tebe nego za svoju dusu

just lovin it...

Klanjam se do poda, dični DayWalker ...

inače, ako smijem preporučit... 'preservation hall' .. ustvari jedna jebena rupčaga (mislim da je negde na St. Peter Street) u koju uđeš samo da bi slušal jazz... zamisli prostoriju u kojoj je onak, mračno.. ušetal si u tridesete... na jednom kraju prostorije mjesto za bend, plus nekakvi velki glupi ventilator s kojeg prašina nije zbrisana vjerojatno od prvog svjetskog klanja... prozori prema ulici su ili zmazani ili razbijeni... prva tri reda do benda su strunjače na podu na koje si možeš sesti.. iza toga jedno par redova klupica i onda iza - ništ... mjesto gdi možeš čagat il' se njihat ili samo stajat...
e, onda ušetaju Oni... bez pompe.. bez nekakvih najava... samo instrumenti u rukama... 'Dobro večer, mi ćemo vam svirati sljedećih pol sata'.. i odjemput si na negde drugde... a guzicu pomaknul nisi.. i nisi sam... a, ne!... s tobom su i svi oni kaj su bili tam kraj tebe.. i bend.. i jebitačno vam je dobro svima. a, kroz tintaru trčkara samo - jazz.