SUMRAK BLOGOVA (Round Robin)

SVIT SE KONČA

U stan je ušla potpuno mokra, psujući.
- Mogo si mi reć da je strgan! - viknula je iz hodnika. - Ne kužim zakaj ga nisi bacio!
- „Svit se konča i slnce jur zahodi, pravda gine, ljubav stine, tma ishodi. Djaval jure svoju vojsku...“ - glasno je recitirao u sobi, praćen zvukom svojih šuštavih koraka.
- Haalooo? Tu sam! Cijedim se... Imaš mi hitno vratiti moj veliki! Svaki put ga zaboraviš donijet iz auta.
- Bok - rekao je zaustavivši se u dovratku. Uz nogu je držao knjigu, umetnuvši kažiprst među stranice. - Odlučio sam da ću ipak krenuti od «Svit se konča». Prva je, a i u redu je imati jednu usmenu. A onda tek «Jur nijedna».
- Si skuhao krumpir?
- Nisam, zaboravio sam, al možemo i s kruhom. I odlučio sam promijeniti tezu. Umjesto „diskontinuirani kontinuitet“ bit će „kontinuirani diskontinuitet“. Jer sam shvatio da je to prava bit odnosa starog i novog u našem pjesništvu.

U tom trenutku i njegov i njezin pogled zaustavljen je na iskrivljenom kosturu smočenoga crnog kišobrana, koji je ona upravo oslonila uz plinsku cijev kraj vrata.

(Na ovom mjestu priča bi mogla krenuti u posve drugom smjeru, da su se likovi prisjetili, barem jedno od njih da se sjetilo, one ranojesenje večeri kad su se prvi put ljubili, a bilo je to baš pod ovim kišobranom, koji su to poslijepodne zajedno kupili, kišobranom koji je on vrtoglavom brzinom zavrtio nad njihovim glavama dok su poslije jurili u njegov stan, ovaj stan. Ali toga se sada ni jedno od njih nije sjetilo.)

- Zaboravio si? Kak si zaboravio? Pa jesam ti napisala!

Dok ona žurno, rastresujući prstima kosu, odlazi prema kupaonici, on se polako, rastvarajući knjigu, vraća u sobu.

- „...ni će biti, ni je bila njoj takmena ka se pravi. Lipotom se već ne slavi jur nijedna na svit vila. Varhu njeje vedra čela…”
- Aj stavi grijat papriku.
- “…Čarne oči kada svarne, človik tugu premda ima, tuga mu se sva odvarne za vesel'je koje prima...”
- Je l me čuješ? Stavi grijat papriku!
- Stavljam! „...Slatku ričcu kad izusti, bi reć mana s neba pada. Ostao bi kuralj zada pri rumenih njeje usti..."
- Jebote, pipa sad još jače curi. Kaj veli majstor, kad bu?
- “...Blažen, tko joj bude grlit grlo i vrat bil i gladak; srića ga će prem zagrlit, živiti će život sladak...“
- Čuješ me? Odi sim! Pogle kak to curi! Kaj je rekao?

(Na ovom mjestu likovi po drugi put imaju šansu išetati iz fatalnog okvira tematske zadanosti ciklusa Smak svijeta. Jer, on stoji oslonjen o vrata, stasit kao jablan, očiju tamnih, strast je u njihovim dubinama. Ona miriše, usne su joj vlažne, rumene, oko tijela joj samo ručnik, a niz dub međ grudima dvije kapljice klize... Ali tijela im se ne pomaknu.)

- Nisam ga danas. Sutra ću ga zvati. Sve više razmišljam o tome da završim s «Bilo je lakše voljeti te iz daljine».
- Isuse, kaj to tak smrdi?
- Paprika! Zaboravio sam!
- Zaboravio? Kae tebi!?
- Zvala si me, zaboravio sam. Pa nije smak svijeta – odgovori joj odlazeći prema kuhinji.
- E pa znaš kaj, i je, gotovo je, smak je, svit se konča za nas dvoje - mrmljala je jureći iz kupaonice. - Odiljam se, moj viteže! Odiljam iz ovih stopa! – vikne mu iz sobe, trpajući u torbu odjeću iz ormara.

Paprika se razlijevala niz rub vrećice za smeće, kao da krvari.

Stajao je kraj prozora i gledao kako kapi cure niz staklo. Da, završit će s Marunom. «…u dimu lule za šankom dalekih mora što nas dijele u svakom času admiral svojih priviđenja…»

(Eto, neki likovi jednostavno nemaju sreće pri raspodjeli teme, priče i autora.)



dragonfruit

15.10.2011. u 20:07   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

ovo bi bilo odlično kada bih skužio o čemu se radi:))! jel to sretni rastanak ili rastanak sa srečom?

Autor: staranaivan   |   15.10.2011. u 20:14   |   opcije


Radi se o bacanju potpuno jestive paprike ... ali, trpala je odjeću iz ormara.
Znači li to da je gola izašla iz stana ?

Autor: GeorgeClooney_pravi   |   15.10.2011. u 20:17   |   opcije


mislim da je ipak rastanak sa srećom, naivni :)

Autor: CrystalClear   |   15.10.2011. u 20:20   |   opcije


hehe, a ja ne da kužim o čemu se radi nego jošterodonomad punjenih paprika kušao nijesam... :D

Autor: pike_TS   |   15.10.2011. u 20:22   |   opcije


ah ta stvarnost! iako je danas slika uglavnom obrnuta...barem ovdje na iskrici....jer ona ostaje a on odlazi (stan je naime njen)! a i priča bi mogla biti obrnuta...jer i muškarci znaju biti tako prizemni. no bit je valjda priče i onog što je hotio autor/ica rijet kako se obično izgubimo u tako prozaičnim stvarima poput...paprike! i ona nam odredi daljnji tijek našeg puta ili stranputice!

Autor: mai_sarai   |   15.10.2011. u 20:23   |   opcije


u redu je, pike, uvijek ti ostaje sarma :D

Autor: CrystalClear   |   15.10.2011. u 20:25   |   opcije


"... išetati iz fatalnog okvira tematske zadanosti ciklusa Smak svijeta." bogami, ovo mi ko neki fjučr tekst. matičarski.

Autor: mmmmmm_da   |   15.10.2011. u 20:30   |   opcije


tak je mai. ja se svim srdcem slažem da je ona jedna prozaična kuja koja olako odbacuje junaka uzvisitih misli i duše velke ki rvacki vanjski dug. al aj ti to njima objasni. eh. :/

Autor: pike_TS   |   15.10.2011. u 20:33   |   opcije


mmmm, to mi se i sviđa u svemu tome, što postoji samo jedna točka na koju su privezane barke i brodice i kruzeri i remorkeri i splavovi i kamionske gume na kojima plove priče :))

Autor: CrystalClear   |   15.10.2011. u 20:34   |   opcije


eh... vrlo lijepo.

vrlo

Autor: just_jane   |   15.10.2011. u 20:35   |   opcije


vi svi, naravno, znate, da ste pozvani dati svoj prilog, jel da? :))

Autor: CrystalClear   |   15.10.2011. u 20:36   |   opcije


dobra ti točka. klizna, svevažeća i sveprisutna. (isss... asocijativnosti mi... :D)

Autor: mmmmmm_da   |   15.10.2011. u 20:39   |   opcije


predivno su oslikani... čitajući sam ih vidjela

baš najs

stan u toplim narančasto-žutim tonovima? visoki stropovi?

Autor: just_jane   |   15.10.2011. u 20:41   |   opcije


jednom, mislim da je bio tasso i krpe koje je trebalo iskuhat. ispekle su se, a svijet se i dalje vrti. ne znam, jednostavno ga je tesko smaknut do kraja:)

Autor: styx   |   15.10.2011. u 20:42   |   opcije


Ja tužno uzdahnula kada sam pročitala....kada dvoje postanu stranci.... :-(
Uvijek me umiranje ljubavi rastuži....

Autor: ovca_ko_ovca   |   15.10.2011. u 20:49   |   opcije


lijepo, respekt

Autor: lanena-   |   15.10.2011. u 20:51   |   opcije


tak je ts-pike, nema tu ni zrna soli (con grane sale)!

Autor: mai_sarai   |   15.10.2011. u 20:52   |   opcije


ejebomepas akoć sad još i sol na rasprodaji kupovat, pljuc. neć i gotovo. imam i ja svoje dostojanstvo, a obećala mi je i neka jučer na pvt zajmit sto ojra do prvog...

Autor: pike_TS   |   15.10.2011. u 20:55   |   opcije


a zejtana, imaš li zejtana? euri će ionako uskoro postati...domaća valuta!? mislim, ak primimo europu k sebi?

Autor: mai_sarai   |   15.10.2011. u 20:57   |   opcije


da iman li, sabah čeko šnjin i slušo pušenje!

Autor: pike_TS   |   15.10.2011. u 20:59   |   opcije


pike, bdw primjećujem da si zadnje vrijeme jako aktivan po blogovima! jel to počela predizborna kampanja pa zato ili si možda našao mecenu...pa honorira pojavljivanje! a vidim da je ostala raja pobjegla, ostadosmo nas dvoje....par! još samo da nađemo papriku iz priče i eto nama večere?

Autor: mai_sarai   |   15.10.2011. u 21:17   |   opcije


Heh, i santu biste otopili! :-) Hvala vam.

Osobito me veseli što sam tak vješto zamaskirala utilitarnost posta: ovogodišnji Mjesec hrvatske knjige, a koji je počeo upravo danas, naslovljen je "Čitajmo pjesnike". :-))

Autor: dragonfruit   |   15.10.2011. u 22:53   |   opcije


mjesec knjige?
hajde, brzo,..
preporuči knjigu mjeseca
dok cupkam čekajući taj smak.. :)

Autor: styx   |   15.10.2011. u 23:45   |   opcije


Se razme iz prethodnoga, styx: "Zlatna knjiga hrvatskog pjesništva". :-))))

Autor: dragonfruit   |   16.10.2011. u 10:58   |   opcije


Dodaj komentar