Round Robin

PETAK

Moja Sanja je sjajna-i nakon 18 godina braka, dvoje klinaca još uvijek, dok njenog Ivana nema doma, noću je budna k'o sova.
Ako je na putu 3 dana, 3 noći ne spava. Dan više, i noć više. Čak ni podočnjake više ne skriva.

Znala sam je zezati da je baš bedasta kaj ne iskoristi krevet samo za sebe, razbahati se u svoj njegovoj širini i dužini, s pokrivačem baš onoliko koliko joj treba da ne bude ne pretoplo, ni prehladno.
Kombinaciju s nekim drugim nisam ni spominjala jer znam da bi me ošinula svojim smeđim pogledom i spretno utopila u bujici, više-manje ciljano biranim riječima.

Noćas ću se, konačno naspavati.
Osluškujem kako diše. Tiho i mirno. Pokušavam uhvatiti njegov ritam tako da bude i moj, ali ne ide mi.
Mogla bih ga dodirnuti. Prstima proći kroz kosu. Vršcima slijediti liniju obrve. Obrazom prošetati do njegovih usana. I na njima se zadržati.

Neću.

Ako mu pomaknem kosu sa čela, možda neće ni osjetiti. A mogla bih skliznuti sa svog jastuka i utonuti u njegovu tolinu tijela. Mogla bih, ali neću ni to.

Ne spava mi se.

Jutros sam htjela priznati mu da sam opet zaspala u njegovoj majici. Navučem je preko skvrčenih koljena, ne provučem ruke kroz rukava, nego s unutarnje strane sama sebe zagrlim. Kao i jastuk, i njegov miris s njim.
Na njegovoj strani kreveta.
Prošlu noć.
I noć prije.

Ne volim kad ga nema više od dvije noći za redom. Prve, sjećam se prethodne. Druge razmišljam o slijedećoj kad će biti, opet tu.

Sanju više ne zezam jer, neću joj priznati, gora sam od nje.
Skvrčim se uz rub kreveta, k'o izgubljeno siroće u mraku, bezusješno pokušavajući ignorirati zalijepljenu prazninu na leđima. Mogla bih je učiniti manjom, spavajući poprijeko, na trbuhu, ali zavarala bih, i nju i sebe nakratko. Noć bih skratila za sat, toliko koliko uspijem uhvatiti san u prolazu.

-Spavaš?
-A-ha!
-Ma daj, ne spavaš.
-Sad više ne.
-Kaj će biti u petak?
-Koji petak?
-Ovaj.
-Petak.
-A kaj ako je to zadnji? Poslije njega nema više.
-Niš.
-Kak' niš?
-Tak'. Koliko je sati?
-Pola jedan prošlo.
-Odi spavati. Sutra se dižemo u 6.
-Ne spava mi se. U stvari bih mogla, ali neću. Razmišljam o petku.
-Doći će i proći.
-I?
-Sve će biti isto k'o i danas.
-I?
-Kaj i?
-Mi?
-Bit ćemo.
-Gdje
-Tu.
-I?
-I dalje ću te voljeti.
-I?
-Daj, umoran sam. Ne priča mi se. Dođi.



meija

A u petak Sunca više nije bilo!

:)))

i, i??? kaj je bilo dalje? baš sam radoznala