život naš svagdašnji...

Događa se to u jesenjskoj noći,kada padne kestenje po asvaltu i kada se čuju psi u daljini,i kada se tako neopisivo javlja  čežnja za nekim,tko bi bio dobar,moj,naš,bliz,intiman,drug,i kome bi mogli da pišemo pismo.Ispovjedila bi sve što leži u meni.Pisala bi mu pismo,a njega nema.

Jooooj,kak ste svi u nekom bedu ovih dana...predlažem veliku tješionicu,može i na asfaltu....možda kad ove cure odu s trga pa se svi nađemo u petak,vjerojatno će prostor odgovarati veličinom očekivanog broja neutješnih...