Ručkić krčkić

Ja sam jedna od njih. Tako kažu. Mnogi. Koji nisu ravnodušni. Vele da pobuđujem mnoge osjećaje: divljenje, poštovanje, strah, odbojnost, radoznalost, očaranost, nasilnost, udvoritost, ali ljubav jock. Vele da sa mnom nije lako. I da bih trebala biti drugačija.

Jednostavnija, toplija, slađa, manja, maznija, veselija, tuplja, otvorenija. Ovo zadnje u smislu spremnija da se oni meni svide; da JA njih zavolim. Jer volimo one koji nas vole; možda ne jako, ali bar otškrinemo ta vrata.

A vidite, mene nikad nitko nije pitao koliko je meni lako ili teško nekoga voljeti. Jer, i meni je lako zavoljeti one koje je lako voljeti, bilo zato jer su lijepi, bilo zato jer je s njima sve lako, očigledno i zabavno. Ali, teško mi je u tome ustrajati. Možda zato jer sam naviknuta na izazov koji sam ja, možda zato jer ni meni nije lako voljeti sebe unatoč tako premoćnom nevoljenju drugih i učestalim reklamacijama; a i zato jer i ja podliježem gore navedenom pravilu: volimo one koji vole nas.

I mogla bih ja sad voljeti iz straha, onoga straha koji govori da me teško voljeti i da se moram potruditi, iz straha od samoće, od nemoći, od usamljenosti, od toga da će me nevoljenje toliko preplaviti da ni ja sama neću moći drugačije prema sebi, da ću svoj život nositi na plećima kao dronjak na ogoljenoj nakazi, sebično, ogorčeno i panično, iako ništa ne vrijedi, ali je jedino što imam...

Hm. Bih li mogla, uistinu? Bih li mogla pristati na takvu ljubav bez radosti? Zamijeniti radost zahvalnošću?

Jer što ja mogu, takva sam kakva sam, oštrovida i oštroumna, i zato tako jasno vidim pohlepu u zagrljaju, taštinu u poljupcu, nasilje u prodiranju, poništavanje mene, moje moći, mojeg ja, u posjedovanju, i ne mogu se tome radovati. I neću. Iako me spoznaja što to vidim ispunjava svojevrsnom srećom: jer sam još tu. Još me ima. Iako mi zato kažu da sam control freak.

Nije ni meni lako voljeti. Nije mi lako zavoljeti nekoga kome se sviđam zbog svojih općih mjesta, zbog svoje općenite ženskosti, zbog naučene ženstvenosti, zbog prepoznatljivog humora, zbog zajedničkog umora... Ili obeshrabrenosti. Nije mi lako biti ustrajna i tražiti radost u svemu tome: tražiti prepoznavanje u radoznalosti, naklnost u divljenju, spoznaju u strahu, izazov u odbojnosti, zrelost u poštovanju... Nije mi lako odolijevati lobotomiji, kroz strah, kroz ovisnost... Nije mi nimalo lako ostati ja.

Ponekad to ostajem opet iz straha: jer ne bih mogla podnijeti poniženje da me netko zavoli jer se pravim da sam netko drugi. A ponekad iz nade: jer nema veće radosti nego kad te netko zaista može voljeti, onu koja jesi; i kad ga to veseli; i kad tu radost možemo podijeliti.

problem je sto nisi isti covjek danas u dviie popodne ili prekosutra u tri ...kad bi moggao zadrzati trenutak kao neku konstantu,puno tog bi bilo lakse....mrzim one sto uzivaju cinit nekog ljubomornim...nego,cesto,sve se vrati...i na kraju svega,niko te ne moze volit ili mrzit kao sam sebe

vega - mrziš li?

Voljela me nije ni jedna.
http://youtu.be/VWRutuAskG8

Postoji tu više razina. Neki koji izgledaju na prvu da ih je lako zavoljeti, ispadne zapravo vrlo teško. Jer lepršaju po površini i ne daju si blizu u dubinu, tamo gdje je prava ljubav. A neki pak izgledaju teško zavoljivi, ali takvi stvaraju čvršće veze i dublje..

Ti si moja Shokolada.

Jupileru, preobrazbe (nažalost!) nisu baš tako brze - te naše promjene iz sata u sat su promjene raspoloženja, okretanje neke druge facete javnosti, ali sve smo to - još uvijek - mi sami.

Mačore, ne više. Imala sam sreću spoznati blagotvornost oprosta.

I da nema onog gada, možda bi me ljubio.

Svileni, Azra je nepogrešivo dobar izbor i zato malo smrducka na konvencionalni kukavičluk.

Kokoši, ljubav je interaktivna vježba.

Da, na minskim poljima

U gaju tvom kukavica kuka.

Shoko, majstor sam igre minesweeper.

Stvarno? I ja:)

http://youtu.be/z3161WSFy68

Kokoši, ako nije interaktivna, onda je emocionalna onanija: maštanje o ispunjenu želja čvrsto zatvorenih očiju. I zato ti se čini tako opasnom: jer čim otvoriš oči, nešto prijeti tvojoj maštariji.

Shoko, al' svejedno nagazim na neku nagaznu razmaznu. Od raznolikih Šaponja.

Onanija mi je redovna, mjesečna plaća mizerna.

Pa slažem se da je interaktivna. Dapače. Drukčije ne može niti biti. ALi da je lagano, nije.

Shoko, više je rekreativna.

Da, kad nije prokreativna.

A nije da nije.

Vi ste moroni.

(jel' se priča o onaniji?)

Maroni? Joj, kak ja volim marone..

Shoko, jel' lovranske?

oo, da! A volim i kebab.

45 Kuna žive vage.

Jel kila? Može 3 kile?

vega - pita san te, jer mislin da onaj koji nije mrzija nebi zna ni istinski voliti.
šta mi je kolega jednon reka: ko se na mliko opari i na jogurt puše.
more bit da je i u tvojoj prošlosti bilo prelomnih događaja koji su ti eto zacrtali budućnost...
...da sve moraš analizirat i svatit u detalje, tražit skrivene fige i motiv sa druge strane ili si jednostavno osoba...
...koja nije bila te sriće da sretne svoju srodnu dušu, kraj trafike, na stanici ...na svom putovanju.

A zašto ne bi moglo?

Mogu ja i više od 3 kile.. Ja mislila da prodaješ..

A volim i stopala lizati.

Sve dam samo da prodam

Stopala? To je jaaako intimno. To bih dozvolila samo sretnom dobitniku.

Svileni, ne mogu te voljeti: jako si mi drag, ali ne ide više od toga. Ne ide, jer nisi interaktivan, osim u svojem minskom polju asocijacijativnosti, koja je nedvojbeno inteligentna i zanimljiva; i koju prepoznajem, osjećam i u sebi i volim iskušati u interakciji s tobom. A onda ta interakcija prestaje, s tvoje strane. I zato te ne mogu voljeti. I zato ti ne voliš mene. I zato ti možda uopće ne voliš nikoga, a ja ne volim tebe zbog toga, ali volim neke tebi slične, malo hrabrije, malo sklonije riziku, čak i kad im je glazbeni ukus lošiji ili manje informiran od tvojega.

Vega,pametna ženo !!! duboki naklon..... i mene je teško voljeti....

Shoko, ja sam stvarno sretno dijete.

Kokoši, bila sam ti, i zato te jako, jako ne volim: jer je bilo grozno biti takva. Uvijek me podsjetiš na poniženje takvog bivstovanja. Nisi kriva što si tko jesi, znam, ali svjedno mi je to mrsko. Tim prije što mislim (množda pogrešno?) da to nije nužnost. Meni nije bila. Ti možda nemaš izbora.

Za inerakciju mi je potrebna komunikacija, a ja nisam civiliziran i ne znam komunicirati.

Mačore, mrzila sam i prestala sam mrziti. Sad mi je kranji domet odbojnost. I spoznaja da me prošlost ne mora baš u SVEMU određivati, a u onome u čemu me određuje - jebiga! I to sam ja.

(interakcija)

Tko tu koga, elaboriraj, možda se i zavolimo ;-))

Volim sve što vole mladi.

Izgleda da mi je tlak u komi danas: žute fleke na rožnici mi prekrivaju dobar dio zaslona i zato griješim u tipkanju.

A ti si meni (ipak) draga na neki način. Samo si bodljikava malo previše..

Shoko, ta moji ubodi su matematički točni i nikad ne kasne, a iskrenost mi ko u basne.

Normalno, kokoši: ja sam potencijalno sretnija ti.

Griješim u tipkanju zato što tipkam s dva (da ne kažem s tri) prsta. Ljudi s dva prsta.

Budući da sam ja prilično sretna, onda si ti zahvaljujući tome jako potencijalno sretna.. Što je ok.

Nesretan sam od rođenja.

Ponavljam: vi ste moroni. I kukavice pride. Ne razgovarate, ali se imate potrebu očitovati. Zašto?

Zašto? Zato jer meni je najbolje kad misli mi vrludaju. A kad sam jako dobre volje onda filozofiram.

SUBOTA
Možda je danas mislima prehladno na grintavim granama
U čežnje nadutih oblaka ciljam golim okom
Oštrovida od kremena zime pod noktima
I oh so sexy s golim grudima na tako sivoj ulici nosim doma crvenu papriku u nadi da je ljuta a znam nije slatka će biti
Zmije u torbi tiho sikću hibernaciju od koje im rastu krila da prhnu tako lake ako otvorim torbu od šupljega srca
Bez jeke u nogama ne volim hodati stazama bez tabana u topot tuđih srdaca
U krvavi mrak žalobnog češera pokapanog smolom tužnjikavog osmijeha
Oh so sweet & sexy raspjevana vješam nadu kvačicama pogleda o štrik iščekivanja
Velika mokra šuštava
Zaklanja vranu graktavu kradljivicu sjajnih ključeva i ostalih šlampavih predmeta što sjaju bezvrijedni u posljednjim ovogodišnjim travkama
Zelenila u mojem gradu na mojoj ulici uz žbuku koja pada s vijenaca ostarjelih zgrada u kojima više ne stanujem
Ni oni kojima sam pripadala
Oh so dreamily sexy & cute sa svojim zmijama i paprikama bez ajvara bosa se smijem škripavim granama
Vjetar će reći svoje

A zašto ne?

Al' nisam gluh. Čak me ni vlastiti jezik ne čini tako gluhim.

Dakle, zapravo nikad ne razgovaraš, zar ne, Svileni?

Zato jer je nepristojno, kokoši. Između ostalog. Ali mi se ne da truditi nabrojati ostale razloge nekome tko se ne trudi niti uočiti moje kriterije.

zanimljiv zapis, ali je diskusija odmakla...
zakasnila

Mekećem.

Ja sam pristojna.

Razgovaram samo s budalom. Sam sa sobom.

Moram zgotoviti ručak. Ako vas je volja, razgovarajte kako vam je najlakše.

meh. zatuć pravilo, voljet kog ti se oće a voljenje tebe ionak nije tvoj posal ;)