p.p.17, 10010 Zagreb

je ponekad baš čudan, zar ne? I lijep i okrutan i dosadan i pun iznenađenja.... Ali uglavnom onakav kakvog si ga sami protumačimo..... I zašto onda ponekad mogu znati i vidjeti da je čaša polupuna, a ponekad mi je poluprazna i samo vidim da pušta na sve strane? Eh, da mi je malo biti neka zen majstorica ili samo obična svetica iz predgrađa pa da shvatim da ništa ne treba shvaćati preozbiljno...Sebe ponajmanje, čini mi se... I eto, čim sam to napisala, pomislila sam - a što s onima kojima umru djeca ili im se dogode strašne i prestrašne tragedije? Valjda je do svakoga od nas da izabere za sebe i da bude dovoljno sretan da to može učiniti....

previše "dakanja"

puno stvari u zivotu jes paradigme...pogodila si skroz

Da, to čovjek ili razumije ili ne razumije :)