cityspeed

sto o ima u mozgu alkoholicara da unistava sve oko sebe sve koje voli. i sam sam nekad jako puno pio ali sam uspio se othrvati tom poroku koji mi poceo unistavati zivot. sto ih to tjera da zanemaruju i unistavaju sve dobro. zasto ne mogu shvatiti da time cine samo zlo. dopustaju tami da im zavlada umom i zivotom. imam kolegu koji je pio jako puno da bi nas na kraju na koljenima molio da ga vodimo u bolnicu. uspio se izlijeciti i sad je dobro ne pije vec godinama. jos jedan spaseni zivot. ali koliko ih ne uspije izvuci se iz pakla alkohola? koliko ih povuce jos nevinih zivota sa sobom? dali negdje postoji granica izmedju pukog gledanja na sve sto se dogadja u doticnoj situaciji i kad postaje vrijeme da se nesto poduzme da bi se izbjeglo najgore? jednostavno ne znam koga god da pitam kaze nemoj se mijesati nije tvoj problem. neki kazu ucini nesto da nebi bilo prekasno. jednostavno sam zbunjen. ako ne poduzmem nesto tesko mi je na to gledati a ako poduzmem nesto bojim se da bi bilo velikih problema sto za mene a sto za osobu do koje mi je stalo. koja je granica do kada se gleda a od kad se krece u akciju. da li netko moze pomoci? bio bih zahvalan. pozdrav.