DayWalker

Baš sam se jučer razveselil. Prvo sam postal svjestan da idem na godišnji. Mrak. Onda sam se prošetal s posla doma. Lagano, s noge na nogu, gledam curice i izloge. Vruće je pun kurac, pa si kupim buteljkicu vode i osvježim se malo. Sjednem kod HNK na klupicu i promatram ljude. Kak je to dobro. Vidim mamu s klincem od tri-četri godine. Šeću se polako, drže se za ruke, a mali neumorno postavlja pitanja. "Mama, a kaj je ovo? Mama, a kaj je ono? Mama, a ovo mi imamo doma? Mama, a ovo ćemo imat doma?" Nasmijem se slatko jer se sjetim sebe i buraza kad nas je stari vodil u šetnju gradom. Do HNK smo bili totalno zaigrani i ludi kaj smo sve vidjeli. Bili smo u Tehničkom muzeju. Svi ti auti, motori, rudnik, pa struja, sateliti, brod, podmornica... Pune nam oči. Trčkaramo oko starog, svaki sa sladoledom u rukama, zamusani od čela do brade. Onda snimimo Zdenac života, pa se umijemo u Meštrovićevom remek-djelu, a stari si čupa kosu jer je pet metara dalje pumpa za vodu, kakvih je prije bilo na svakom uglu. Onda krenemo put Gornjeg grada. Normalno preko Trga, da nahranimo taubeke, pa po Ilici do Tomićeve i na Uspinjaču do gore. Tamo nam stari malo objašnjava povijest, tu su mučili Matiju Gupca, tu je bila zlatarna majstora Krupića, pa nam ispriča pol priče o Dori, tu je bilo ovo, tu ono... A kad smo na Gornjem gradu, onda treba obavezno u Zoološki muzej u Demetrovoj. A tamo preparino miljon životinja, živa zlatna ribica i ogromni morski pas. Kak su to bila lijepa vremena. Jedva čekam trenutak kad bum ja svoje klince vodil po gradu, kad bum im objašnjaval povijest i kupoval im sladolede i igračke...
Dignem se s klupice pa nastavim šetnju. Po izlozima svega ko na božić, al mi pažnju privuče sniženje u Znanju. Knjige iz njihove naklade po 30 kunjerosa. Da vidimo kaj se nudi. Gle, Adrian Mole. To sam davno čital, već sam i zaboravil. Ovu knjigu nisam nikad ni videl. "Gospođo, kolko ima tih knjiga o Adrianu Moleu?"  "Pet" Razmišljao sam skoro dvadeset sekundi. "Dajte mi svih pet". 150 kuna dobro uloženih. Dođem doma, pogledam "Moje grčko vjenčanje". Nisam se baš oduševio, al ok. Film nije opće loš. Napravim si kavicu i Cedevitu, sjednem u fotelju, dograbim knjigu. Ni ne gledam koja je, niti čitam od početka. Nasumce otvorim stranicu.
"Otišao sam u posjet psu. Operiran je. Veterinar mi je pokazao plasticnu vrecici punu svakakvih jezivih stvarcica. Bio je tu komad ugljena, pa malo božicno drvce s torte, pa figurice gusara s modela broda. Jedan je od gusara držao u zamahnutoj ruci bodež, taj je sigurno zadao psu gadne muke. Pas sad izgleda puno bolje. Za dva dana moci ce se vratiti kuci, nažalost!"
Hehehe. Pogledam na knjige. Koji gušt me čeka. Otvorim novu šteku pljugih i odem u kuhinju pa otvorim kredenc.
Dobro je. Vakumirane kave ima dovoljno...

kad već voliš čitati, može mala preporuka? pošto nemam namjeru čekati na odgovor ( :-)))) ), evo je odmah: bilo što iz serije pustolovine milesa vorkosigana... urnebes.