Ručkić krčkić

Gledamo moj muž i ja kak se svi nešt unificiraju, svi su isti ko tratičnice na Zrinjevcu kad ih posade, one GMO. Al velim ja njemu, "Stari moj, ni med cvetjem ni pravice, pogleč one tam imaju više sunca i bolje su ih zađubrili, pa su velke, tuste, a ove jadne u hladu, njih još samo pesi zapišavaju. Tak buju i nas ak im damo ovaj svoj komadić šikare, prvo buju nas preorali, uzeli nam sve kaj vredi i onda pustili pese na nas".

Gleda mene moj stari i klima. Al onda me pita "Čuj, Micika, a kaj bi to oni nama mogli zeti? Onaj stari špaher kaj moram po noći bacit nekam di niko ne bu videl?"

"Sir i vrhnje!" velim ja njemu. "I još buju ti porez lupili kaj opće imaš špaher, ma i hrđu nam buju naplaćivali, to ti ja velim!"

"Je", veli meni Joža, "ali možda netko nekaj i investira, možda buju šteli nekaj tu kod nas posaditi pa da nam bude lepo za videti. A mogli bi i mi nekam preti, kaj znaš, možda nekome prodamo taj špaher?"

"Ma daj", velim ja njemu, "ko bu ti tu staru kramu zel? I kam bi ti sad prešel, kaj ti znaš delati, ko bu te štel osim mene? Sve kaj te zanima tak i tak vidiš na telki, i to bolje neg uživo. Bolje ti je bit svoj na svome neg pustit probisvjete u dvorište!"

I tak smo moj stari i ja odlučili osnovat vlastitu Uniju. Lepo smo poduprli ogradu tam gde je susedov Šaronja prokopal rupu, a njemu smo poslali račun, je, malo smo ga nabrijali, ali kaj ćeš, i on bi nama. Onda smo ga tužili kaj je njegova šljiva pustila korenje na našu stranu i tražili da nam plati najam zemljišta i da 50% uroda. Još bu bilo i rakije! Sami si spečemo svoj kruh, a kaj ostane bacimo na drugu stranu, kod suseda Štefa koji ima koke, tak da im možemo zeti jajca kaj snesu u živici. Joža malo kuka kaj nema sira i vrhnja, ali ja mu velim "Potrpi, inače buš carinu platil!", tak da po noći pobegne do benzinske pumpe i kupi si malo, a ja se pravim da ne znam da je švercer. Kad donese čokoladu, ja je otkupim od njega za čvarke koje sam skrila još lani. Tak i tak buju se ukvarili.

I kaj nam fali? Niš! Ni poštar nam ne treba, za pemziju potpišemo preko plota.

Bez sira i vrhnja će te biti manje debeli.

Je, Svilenu, onda bu Micika napravila modnu reviju za svog Jožeka, a susedima bu naplatila ulaznice ak buju virili prek balkona.

*SvilenI

I ovako i onako imamo svoga modnog mačka. A i nije samo da je jedan.

Modna revija za Jožu, a za na kurac nekoga Antona. Iz Begeša.

Je, onda bu Micika uvezla radnu snagu. Na crno.

u tuđem vrtu je slajše

Je, al kaj kad sve to bude jedan vrt, kaj bu onda slajše bilo, pitam ja tebe??? Dok su Micika i Jožek svoj na svome, i to svaki u svojoj sobi, sam za pregovore se nađu u kujnji, sve je slatko.

pregovarati..a bome i progovarati...a još lepše prigovarati..se more navek...onak kak i znamo :)

Ma najgorše je to kaj ak uđeš u tu Uniju, ne znaš više kom buš prigovaral!

uvek se bu neko..našel da se našali s nama..ovak il onak

Ja opČe ne kužim zakaj bi se to nama isplatilo: kaj to oni imaju nama za ponudit? Budu nam otplatili kredite? Ne budu. Budu nam izgradili ceste, tvornice, razminirali Slavoniju, obnovili šume? Morti i budu, ali onda budu sebi zeli veČi dio. Budu nam zaposlili Štefeka i Juricu? Je, budu, sam ak znaju nekaj delati, inače na bauštelu, kak i do sad. I zakaj bi to mene onda interesiralo, pitam te ja?!

mislim da bu nam ista kifla ući il ne ući...a i nismo baš preveć informirani o svemu...kvaka 22 postoji

Dobro je dok ima kvake. A kaj kad više nema izlaza?

izlaz uvijek postoji...ajmo mi svi iskričari..za ruke i put nebeskog prostranstva..pa do kud doguramo :)

svakako se valj što oštrije distancirati od zla. Odbiti s gnušanjem i indignacijom, te povikati svima nam dragi poklič,
tuđe nećemo
svoje nemamo

To je kao i ono kad se u mom selu referendumiralo oće li se graditi vodovod. Jedan imućni i uviđavniji seljak reče:-Ja neću, jer moje krave neće piti kloriranu vodu. Ne moram ni reći da su njega prvo priključili na vodovod. a mislim da će ulaskom u EU propast i sva ova usrana Veleučilišta po cijeloj kifli.

Nama izlaz ni ne treba: sve je već tu. Samo treba zaroniti. Što dublje.

Nemoj ti meni po veleučilištima, Svileni! Nekad je to i Harvard bio; a bogme ni Oxford i Cambridge nisu bili više od popovske škole.

A propast će i TDR. I Ljubo trovač.

i onako smo mi sami sebi..neprijatelji

Neg, kad si promislim ovak ko Micika, vidim da sve to treba ukinuti, veleučilišta, sveučilišta... Sam deci svašta u glavu guraju, onda ovi od silnih ideja ne vide kaj im je pred nosom. A i kaj buju nama škole kaj nekaj koštaju? Je, nek nas Europa lepo odškoluje za badava, budemo mi njima sredili krizu s eurima!

ko puši..dobar je u duši..hihi

vega, samo podastrijevam s kojeg stajališta su neki protiv EU. Samo uskogrudni interesi i straj za svoju gujcu.

Ovak ko Micika, ja si rezoniram da je nama najboljše ne ulazit u tu Uniju: kaj nam nije bolje biti zemlja švercera drogom, duhanom i bijelim robljem? A masovna silovanja glavna razonoda u prirodi.

Sve samo licemjerstvo. Ko i pogni, neće u EU a kupuje Ariel. Pored živog Faksa.

Uostalom, imamo turizam. Kaj fali npr. švercerskom turizmu? Ili kurvarskom turizmu? Ili obilasku masovnih grobnica? A suvenira ne manjka.

Pa naši idu u takav turizam. Hrle u Blajburg, a i kod nas ima ti grobnica i fojbi kolko hoćeš.

A svi naši jebači hrle u Tajland, tenisači u Roland Garos.

Smučari na Roglu.

A ja ću na Wembley.

To ti nisu domoljubi, Svileni. Domoljubi kupuju hrvatsko. A ako hrvatskog nema, potrpe.

Proljeće će uskoro. Hrvatsko.

Evo, nema snijega. Ko veli da nema? U nedjelju ja i šaponja bili na Šalati, snijega ko u priči od klizališta, moš si i doma odnijet. I sad bi hohštapleri u Švicu, kaj ne?

Praf im budi kaj se onda doma nemreju vratiti, hehe.

Nema snijega, al' ima blata.

...i kukuruza.

Nema do hrvatskog kala ;-))

...a bome i slate. U KOnzumu.

Jesi gledo onaj CSI kad su na trulom zapadu hranili krave kukuruzom, onim GMO? Pa umrli ljudi od botulizma. A sad im se i lila krave rađaju, si videl u novinama? Užas! Bolje meni moja suha Šarulja, nego njihova ljubičasta Milka.

...i onaj konzerviran hrvatski zrak, Ko u dobra stara vremena.

Ja sam uvijek za Dorinu, za Seku i Bracu.

Ovdje smo sigurni. Kinezi još nemaju lila krave. A ak su im igračke malo otrovne, bar su jeftine.

I nezaobilazna Mikado. Riža tajlandska, dugo zrno. Šećer kubanski, kakao iz Costa Rice, mast iz Brazila folija iz Bosne.

Iz hrvatskog ukloniti sve srpske, turske i zapadne utjecaje!!! Pa bumo se sam o siru i vrhnju lepo pospominjali.

Je vega, pogotovo oti naši kompjutori i laptopi kineski. Zatrovali mnoge prstiće i okice.

Eh, sad moram ići platiti režije. Dok su još moje i dok sam svoja na svome. (Usput, plin mi nešto slab ovih dana, a pljunuh preko soma eura da radi.)

Kod mene je sve na bijo plin. U mom kućanstvu svi toliko seru i rpde da ima za izvoz u Uniju.

A što ću sirotinji sama si je kriva, pa za njih ona stara brazilska. Kad bi govno bilo novac sirotinja bi se rađala bez šupka. A bome govno i jeste novac.

Eto vidite, svugdje leži novac samo ga treba pokupiti, a vaki mudraci ko ja kupe govna i po pijaci.