PONEŠTO O SVEMU... ili... ZAPISI O KOJEČEMU

Rekla bi moja mama da prestanem fantazirati i da se primim posla. I imala bi pravo. Mnogi od nas imaju previše vremena ili premalo briga ili oboje. Pa ovdje obitavamo jer nam tako odgovara. Kao tražimo ljubav. Vrlo često hraneći iluziju što ona zapravo jest ili kakva bi trebala biti. Potpuno nespremni prepoznati je ako je sretnemo ili uzeti što nam se nudi, jer red bi bio da nešto tada i damo. A sumnjamo da imamo što ili ako imamo, baš nam se i ne daje. Dovoljno nam je dobro ovdje i ovako.

trebam naglasiti da će mi mama uskoro navršiti 120....

njenom iskustvu treba vjerovati...

lako je pružiti ruku. uzeti...
a dati?

hm...

a ljubav...kaj misliš da li je kad ti on drži ruku na čelu, a ti u zagrljaju s wc-školjkom i s dušom u nosu?
(dam se okladiti da mnogi/mnoge ne misle o njoj tako)

ojla srce :)

ma jebe mi se ,ja ću hraniti i dalje ,kad već tolko njih hranim od nepokretnih,malenih ,četeveronožnih ,mogu i nju ....iluziju...pa što bude...

koja sma prasica ,zaboravila pozdraviti :)

pozdrav Mei, pozdrav Anima...:)
više ništa ne znam, otkad sam na Iskrici mijenjam kriterije...
ili sam mijenjajući kriterije došla na Iskricu?

ola
komadi,
kak ste mi,
pusa srčeku mei i guanti,

Piramidice, pusa i tebi...

srce, mijenjala ili ne, opet si to ti....
a ako mijenješ zato kaj to ti želiš, di ćeš bolje

mea, a pusa??

srčeko
di si ti bilo tak dugo,
več sam se zabrinuo,
da se nisi morti udalo
:))

Mei, da, imaš pravo...
hm, čekam dan da ti jednom kažem da nemaš pravo :))

Piramido, znaš mene, lutam, ali se uvijek doma vratim...tj. na iskricu...
takva nam je sudbina :))

cmu-cmu piramidalni :)

srce....čekam i ja :)