O životu

Daleke 2004 godine sam prvi puta došao na internet.
Nedugo nakon toga i na prvi dejtsajt.Bio je to srpski sajt.
Još ništa nisam znao ni o kompijuteru ni o internetu.
Pomalo sam učio.Ostao sam na tom sajtu nekih
godinu dana.Kao i u životu tako i na sajtu neki su me lijepo
primili u svoju sredinu,a neki su me vređali kao hrvata.

Nakon tog iskustva jedno vreme nisam išao na sajtove.
I onda sam ponovo išao po sajtovima,lutao sam
bio sam na sajtovima za mlade,neki sajt teen,pa čak i porno
sajtovima.Jednog se sjećam bila je to smokvica.
Napokon sam otkrio Iskricu.

Tu me iz mog neznanja dočekalo veće razočarenje nego na
smokvici.Naime nisam znao koja je koja sexualna orjentacija.
U stvari mislio sam da znam,a u stvari sam zamjenio hetro
i biseksualnost.Razočarao sam se kad sam vidio koliko je
na ovom sajtu heteroseksualaca.Nisam dugo ostao,napustio
sam sajt.Kasnije sam se ponovo vratio,sada sam znao
sexualnu orjentaciju:)))

Polako sam otkrivao mogućnosti
koje Iskrica pruža.U stvari otkrio sam forum.Prvo sam
jedno vreme čitao,a onda počeo i pisati.Zatim sam
sasvim slučajno otkrio blog i mislio sam da moj blog
mogu čitati samo oni koji mi gledaju profil i kad sam
napisao prvi blog začudio sam se koliko je bilo
komentara i pitao se kako da mi toliko članova baš
tada gleda profil.Nakon toga sam nastavio pisati samo
na forumu.Povremeno sam se razočaravao odnosima
na Iskrici i odnosom prema ljubavi na istom.U tim
razočarenjima mjenjao sam svoje nickove ne
krijući koji mi je nick bio ranije.Čak sam i napuštao
Iskricu i vraćao joj se kao što se ovisnik o drogama
vraća drogi.Želio sam svima pokazati da ljubav postoji
i da ne traje par godina.Pisao sam o njoj slao slike
mene i moje pokojne žene,s kojom sam u stvari
živio u vanbračnoj zajednici,nekim članovima i
članicama Iskrice.

I sada nakon svih tih godina oni koji su me čitali poznaju
me na različite načine.Neki me poznaju po tim slikama,neki
po pisanju o ljubavi,neki po kvizovima koje sam takođe pisao
i zvali me Tarikom Filipovićem.Neki me poznavaju po zagonetnim
pričama koje sam pisao i ostavljao drugima da odgonetnu priču.
Pisao sam i o sebi u šaljivom i u ozbiljnom smislu.Malo sam
pisao i pjesme,svoje pjesme pa onda pjesme o udvaranju koje
nisu moje nego takozvane poskočice koje se pjevaju u kolu,na
prelima,na sijelu.Pisao sam i sva ona pitanja kojima sam neke
gnjavio jer sam im bio dosadan.

Sada nakon svih tih godina imam jednu pravu prijateljicu na iskrici
i par poznanica s kojima se povremeno čujem.Upoznao sam i tri
Iskričarke uživo,dvije sam upoznao u HR i jednu ovde u B.Luki.
Eto toliko od mene.

Važno je na kraju jesi li ti zadovoljan navedenim ?

inače ..pozdrav tebi u B.Luku neovisno o odgovoru ..:))

Stekao sam jednu pravu prijateljicu i par
poznanica.Zar je to malo?Nije to je puno
i kako onda nebi bio zadovoljan:)))

I nakon sveg tog nisi uspio stec imunitet na teske rici lakih osoba?

U svakom slucaju postovanje s moje strane :-)

Što ću takav sam :)))

eto.. to je najbitnije !

nekad je manje više... :))

kalimero ..di nestade tvoj blog ?

Meni je uvjek drago ono što imam pa su mi
i poznanice s kojima se povremeno dopisujem
jako drage i cijenim i to dopisivanje.

tape.. to je lijepo... cijeni se prijateljstvo .. pozitiva najviše.. :))

i slučajni prolaznici ako su pozitiva dobrodođu.. i prođu...al trenutak ostaje u sjećanju.. :))

Koji blog?Pokusa stavit sliku pa neidje.A ko ste,molim Vas,ti?Ko da Vas znan odnekle :$

Kalimero sve piše u mom profilu.
Ko sam odakle sam.
A što se tiče slike mogu ti pomoći
gdje želiš da ti o tome pišem,ovde ili
na pvt,samo ja nisam premium.

Citan opet i unatoc losim/groznim iskustvima poantiras pozitivom.Doslo je do nje i bit ce je jos :-)

Tako je i u životu.Nekad te nešto razočara
nekad obraduje.Moraš sve staviti na vagu
i vidjet ćeš da će prevagnuti ono dobro
jer je to vrednije.Loše zaboravi,nedaj da
ti kvari ono lijepo i onda ostaje pozitiva.