Ručkić krčkić

Porukica, dvije, tri, pet... Kavica, dvije, tri, pet... Poljubac, sve dublji, zagrljaj do zalijeganja, uzdah do urlika... Sve pet! Sve štima!

Pa kaže ona: "Ja bih za ozbiljno. Ja bih da se volimo. Da bar pokušamo."
Kaže on: "Ja sam otvoren. Za sve opcije."

I tako si oni obećaju. Ne sve, ali pokušaj. A štaš više u ovoj našoj zreloj dobi? Većina ne bi ni pokušala, zar ne?

I onda ni mrdac.

Ona čeka da se on otvori još malo, dovoljno da ona progura svoju ideju ljubavi, kojom maše kroz svoju otvorenost duha, srca i očiju. I zato vidi, on se samo otškrinuo. Nije ispraznio ni ladicu, a kamoli ormar, a ona još uvijek sa sobom nosa četkicu za zube, čiste gaćice i osnovnu šminku.

On čeka da ona ispretumba svoj život. Jer, uostalom, ona želi ljubav, a njemu su SVE opcije dobre, uključujući i postojeću. Pa neće on valjda prvi mrdnuti? Za ljubav je potrebna čistina, a za čistinu čistac i onda kad je sve čisto, eeeee, onda možda, ako ide. Ljubav, naime. Lijena i uspavana.

A kad konačno mrdnu, bude to u različitim smjerovima. Jer nije (se) išlo. Ni njoj, ni njemu.

I tak mi razmjenjujemo svoja obećanja, kao bezvrijedni novac u Monopoliju, kupujemo hotele i gradimo parkirališta, čamimo u zatvoru dok nam ne plate kauciju, rušimo neizgrađeno i gradimo nepostojeće, zabavljeni igrom i uvijek pomalo srditi kad završi.

Čeznući za osobom nad kojom bismo imali monopol. S kojom bismo uvijek bili na dobitku. Bez opasnih ulaganja. Bez mrdanja. Zabavljeni i doma.

respekt

Hehe.

Ja bih ipak mrdnula. Do Pariza, na primjer. Može i na karticu.

Otprilike tako to ide, samoca teska, al opreza nikad dosta, mladenacka lakomislenost odavno prosla, a zelje ostale iste

Je, Jarče, i mladost je prošla. Pa teško ustat...

Da tesko se pokrenut, ustajali smo, ko ustajala voda

Ali se svejedno uzburkamo kad nam (netko) kapne :-))

Nu ona bi do Pariza? E ja nebi, ja bi radje do kakve tople,bujne i ne na karticu neg na kavicu za pocetak, e:-)

A staces kad nemamo iste sklonosti he,he

Pih, Jarče, pa nisu u Parizu sve mršave! A i kava je dobra.

Nemam pojma nikad nisam bio tamo, al ja bi mozda do Barcelone, nekako mi to privlacnje, bar je zenskog roda :-)

Ako nećeš ženu vodit kući, odvedi je u Pariz.

Ako nećeš ti u njenu kuću, otiđite u Pariz.

Makar jeli parizer cijelim putem.

E sad nije da ne zatitramo kad nas nesto dotakne :-)

Ajd, molim te, jesi li ikad čuo ženu da se hvali "Vodio me u Barcelonu"?! Zna se zašto ju je vodio: da pogleda utakmicu.

Ja bih u Sevillu. Ne treba se meni hvaliti. Zato može Sevilla.

Enti misa, a ja bi najradje sta doma, nisam ti ja neki putnik. Al Spanjolska mi definitivno ispred Francuske kao izbor gdje bih putovao,kad bih putovao

jebeni tekst
veliki lajk

Slažem se...mudro, realno...nema se šta dodati...osim...sviđa mi se..

U vezi mrdanja; Popea se ja, metimoreć, na nju i...mrdam. Ona ni makac. Klada živa. Iznerviran tolikon pasivnošću, izderen se blago na nju: Daj, bogati, mrdni malo i ti! Judi moji, kad je ona to s'vatila doslovce...Šta reć... ja za(s)vršija na plafonu.