stanje uma

napisao Stefan Simić "Netko najbliži" ( dio teksta)

...Nema lošijeg osjećaja nego kada te i najgori neprijatelji više cijene od najboljih prijatelja. Oni te bar iskreno mrze, onako do kraja, bez zadrške. Dok te ovi neiskreno vole. Sa prvima možeš lako, ne očekuješ ništa, a uvek si spreman na sve. Dok je sa ovima teže – nikada ne znaš na čemu si.

Zaista je velika stvar kada osvijestiš da ti neki ljudi uopšte nisu potrebni, da ti samo smetaju i da guraju tvoj život na drugu stranu. Zapravo te koče, zamaraju, vređaju te i dok te hvale, izvlačeći ono najgore iz tebe. Umesto da se baviš sobom i ljudima do kojih ti je stalo, moraš da se baviš njima, da održavaš stara prijateljstva od kojih imaš više štete nego koristi.

Zašto uopšte njegovati takve odnose? Radi lažne ljubavi da se koči istinski razvoj? Radi davno potrošene prošlosti da se žrtvuje blistava budućost koja tek treba da uslijedi. Zašto da se klanjamo nekome kada duboko u sebi osećamo gađenje? Zašto da njegujemo ono što je odavno uvelo? Zašto da ulažemo u odnos gde sve gubimo, a ponajviše sebe.j

Napisao čovjek i otkrio toplu vodu..
Možebit je samo mogao dodati i odgovor- zašto..
Hrane svoju ljudsku taštinu prema okolini.. da se kaže da su s nekim prijatelji..

Roditelje i djecu ne možemo birati, ali partneri i prijatelji su naš osobni izbor...

Neprijatelj te ne mora mrziti, a onaj tko ne cijeni protivnika (i njegovu taktiku) unaprijed je izgubio. Čudno me znaju gledati kad kažem za nekog da je bio (ili je) genijalac.. ali je na pogrešnoj strani.. :))

puno agresije
možda je dovoljno imati drugačije mišljenje