thermonuclear sweat

drš kišobran!
rekao je. a kada sam mu nakon krače, nervozne zvonjave otvorila ulazna vrata, žurnim se korakom uputio ka najmanjoj prostorijici našeg doma.
i onda. nisam ga vidjela dobrih desetak minuta. nakon toga, čuo se zvuk vodokotliča. pa još jednom.
kišobran? pomislih. očito nije bilo vremena za odlaganje istog u odgovarajuču posudu koju smo zajednički onomad odabrali u bivstvovanju jednog od rijetkih nam šopinga. rijetkih, zato kaj oboje mrzimo obilaske. čini mi se da je merkator bil u pitanju. no sad svejedno. drš kišobran. ponovila sam u sebi nekoliko puta. smiješeči se. naglas.