Maslinovo ulje prodajem

To je bilo ka u priči Roko nije jema ništa Cicibela još i manje, ali jubav sve izliči,
on je bija anarkista, jemali su i kumpanje.

To je bilo ka u priči puno jutih i friškine, ma je isto prica prava, čulo se i grubih riči, bunbilo se puno vina, bolila je digod glava.

To je bilo ka u priči živili su ka golubi,
i nosili svoje brime,
s puno srca, s malo riči,
goli bosi, gladni, grubi,
volili se cilo vrime.

To je bilo ka u priči, kad su bili puno jidni, bombe, rašpe, rivolveri, i još druge strašne riči, vikali su oni bidni,
ma su prošle te nevere.

To je bilo ka u priči malo sriće, puno jada, puno zime i propuva,
ali ljubav sve izliči bolje nego sto balada, bolje nego štruca kruva.

To je bilo ka u priči ma ih više ovod nima, na dnu mora su gajete,
sve beštimje grube riči,
sve je prošlo poput dima,
vrime metlom sve pomete.

Trči vrime, cvili maška,
traje jubav, pusta siromaška,
šaka suza, vrića smija, ča je život vengo fantažija.

Roko i Cicibela su splicki beskućnici s početka 20.st, zivili su na Matejuški, ribarskoj lučici u Splitu, spavali po gajetan i ribarskin konobama, postovanje puka i svita i ove lipe stihove zaslužili su svojom jubavlju a ne svojim djelima, zvanjima, ričima, imanjima, nego svojim dušama su ušli u legendu i tamo zanavik ostaju, od života gubitnici, u ljubavi pobjednici. Balada o Roku i Cicibeli, teks pjesnika Momčila Popadica, ili pismu, Ca je život vengo fantažija, koju Oliver piva, ja citirah onako po sjećanju, pa mi oprostite na tome, a ako nekom triba privest neke riči neka se slobodno javi.
Eto toliko za kraj rasprave o ljubavi i poštovanju. Ljudi moji da je život i ljubav matematika, već bi mi to izračunali, al ni u životu ni u ljubavi nema pravila, pa se svak po tim morima ljubavi i zivota jidri kako god zna i umi i sa onin čim mu je dragi Bog da, netko sa gnjilin kajićen, netko sa velebnom jahtom, netko po bonaci neko po neveri, a svi samo želimo da nas fortunal sriće u neki lipi porat smisti. Eto ljudi moji, zdravi, veseli i ljubljeni mi bili.

to je bilo ko na iskrici

To je bilo ko na iskrici, prije neg iskrica nastala e:-) al je isto prica prava?

ti si meni guba Jarac

Hvala, jdn plus jedan.

Jarče...iznenđuješ me :)

ja ne znam racunati :))
kaj cu sad :)

Život je jedna čudna nestvarna, neispričana priča, svakome svoja , jedinstvena, kao i tvoja Jare :-))

E. Najlipše stvari u životu su džabe. Aleeeee, aleeeee, o Hajduče, dica su tvoja uvik uz tebe :D

Ja zimi znam racunat do deset, a ljeti do dvadeset e:-) pa smo tu isti.

Sabra, nikad te nista nesmi znenadit tako da nebi iznenadjena bila, jer ako se prestanes iznenadjivat tad hm,zivot postane neiznenadjujuca letargija nezanivljivosti. Ebate jarac sam se sebi divin kako san ovo lipo izreka ee..mee:-)

Biserna, ti si jedan od najlipsi cvitova ovog bloga, uvik tako pozitivna kava jesi. Slazem se sa tobo do svakog slova.

E al jarac sad ide malo ubit oko, jer bidan on mora nocas radit da bi zaradio za "brst" svoj svagdasnji e. Enti misa pa niste valjda mislili da meni grm pada sa nebe tek tako ee. Ajd cure budite mi dobro i dobre ka sa sam i ja dobar, e:-)

ma dovoljno je da zatvoriš ruletice , nemoj ih ubit---noćko;-)