Ručkić krčkić

Kad sam bila jako, jako mala, mama mi je kupila prekrasnu haljinicu od baršuna: izgledala je baš kao haljina za princezu iz bajke! Tamnomodra, mekana. Jedva sam čekala da je odjenem, ali ne, rekla je mama, ta je haljina za posebne prilike. Pa je li sad neka posebna, pitala sam. Još nije, odgovarala bi. Svaki dan. Jako puno dana.

A onda je konačno stigla ta posebna prilika, majka je izvadila haljinicu iz ormara, ja sam spremno ispružila ruke, proturila ih kroz rukave, gurnula glavu kroz ovratnik, a dalje - ni makac! Prerasla sam je.

I tako sam već zarana odlučila da radosti ne treba odgađati: svaka prigoda je dobra. Ne mora biti posebna.

Štoviše, neke radosti sam si odlučila priuštiti unaprijed, za svaki slučaj, za onda kad zavlada oskudica, kad ne budu moguće: ulagala sam u svoju banku radosti neštedimice i bez kajanja, i mogu vam reći, da, nekoliko puta u životu sam uistinu izrekla "Neka. Nije važno što sad ne valja, ali je valjalo, onda, i ja sam onda u tome uistinu uživala".

Svejedno. Nije to - to. Slaba je to kamata. Bivše obilje ne poništava sadašnju oskudicu. Glad je glad, nema veze što si se prije pet dana prejeo.

Možda nas sjećanja na nekadašnje delicije čak i više muče nego neznanje da uopće postoje; možda surovost sumornosti izgleda još tamnije kad se sjetimo blistavih dana radosti.

A možda i ne.

Kako god bilo, danas sam svojem 13-godišnjem psu kupila dvije nove loptice-piskalice i obje mu dala odmah. Neka. Nek se igra dok može. Jer radosti nikad nije previše; a premalo - često.

Slažem se. Život je prekratak, da bismo odgađali radosti za kasnije. Svaki dan treba biti prilika za novu, baršunastu haljinicu! :))

Srećom, dođeš u dob kad te haljinice ne prerastaš tako brzo pa te može razveseliti i neka stara ;-))

I ne samo to. Kad odrastemo, skužimo da iz svega možemo napravit dobru prigodu :)

A nemreš baš iz svega, ponekad ti zbilja nije ni do haljinica, ni do oblizeka... Meni danas nije, stara je opet u bolnici, čekam vijesti, bakalar stoji neskuhan, čokoladna jaja ne vrijede ništa... Ali to ne znači da NIKAD neću u njima uživati!

Joj Vega znaš ti čovjeka dirnuti u srce na neki tebi poseban, smiren, nježan ali tužan naćin i probuditi uspomene...potrebno je i to naravno, svakako. da znamo cijeniti ono što imamo i darivati onima koje volimo ono što bi oni htjeli ako možemo.Volim to raditi, upravo zbog sječanja na moje djetinjstvo.
Sve što je meni falilo mojima ne smije, ako mogu dat, pružit i ne čekam na sutra.Počevši od ljubavi, zagrljaja pa do sitnih stvari kao tvoja haljinica. Naravno da su u ovo moje razmišljanje i stav uključene životinjice, mačke kokoši pas, moji ili ničiji, nema veze.Uživam u tome.

I ono najbitniji po meni u ovoj temi....Nadam se da će bit sa mamom najbolje što u datoj situaciji može biti.
Vjerujem da si tužna, i nema riječi da stanje popravi!
Zagrljaj šaljem:-)

Samo nek bude zdravlja, pa ce i radosti vec doci. Prijateljska podrska da i ove teske trenutke prebrodis sto lakse ti od mene ide.