Sve ima svoj kraj

Već u ranim popodnevnim časovima, počeli smo se okupljati u restoranu pored reke, koja se istina nije videla ali je do nas dopirao lepi letnji miris vode.
Ja sam dovezao Gitu i Umetnicu, neplaniranog gosta na proslavi rođendana. Umetnica je bila iz unutrašnjosti i slučajno se poslom zadesila u gradu, pa je eto, spojila lepo sa korisnim i stigla da nas sve i in vivo upozna. Winchester i Maus se nisu pojavili. Svako je imao svoje razloge, vise manje opravdane. Stigao je i Bili i slavljenica naravno.
Dakle to je Bili, pametni, duhoviti i elokventni prijatelj naše Princeze. Srednjeg rasta, sa bradicom i brkovima starim desetak dana, ali sveže izbrijanim ostatkom bucmastog lica, u lepoj tamnoj košulji na prugice koje izdužuju, prijatnim muškim mirisom na sebi. Spremao se za danasnji izlazak, videlo se to. Ja sam dosao direktno iz kancelarije, znaci dnevna obicna casual varijanta, svetla kosulja sa kratkim rukavima i pogresnim kockastim prugicama, koje od mene prave jos krupnijeg coveka, nego što već jesam. Brada dnevna, jutarnja, a kosa kratka sa po nekim cuperkom koji svoju politiku vodi.
Nisam nesto preterano obožavao izlaske sa ljudima iz virtuelnog sveta, ali i kada ih je i bilo nisam se nešto specijalno doterivao. Jednostavno to je bio moj stil. Uvek mi je bilo bitno da se lagodno osećam u onome što nosim i da me ljudi vide onakvog kakav jesam.
Dakle tri devojke i dva mačora !!! Hahaha, spala knjiga od desetak ljudi na nas petoro. Tako to obicno biva. Gita je sela sa moje leve strane a Bili sa desne. Preko puta nas bile su Pipi i Umetnica. Gita mi je zadavala po malo nelagode. Osećao sam da sam je zaintrigirao i možda dao neki lažni osnov da je i ona mene zaintrigirala. Zaista nisam imao nameru, da nekome dajem povod za takva razmišljanja, ali ponekad ljudi sami umisle ono što im prija. Da se razumemo, bio sam ravnodušan prema kompletnom društvu u pogledu emocija, želeo sam samo provesti fino, ugodno veče na lepom mestu sa normalnim ljudima.
I onda se pojavila Princeza. Vitka , dugokosa, lepršava. Imam utisak da je namerno kasnila, zbog jačeg utiska koji je želela ostaviti. Ulovio sam na brzinu razmenjene poglede Pipi i Gite. Oborila ih je sa nogu, videlo se na prvu. Diskretna šminka, crna svilena dekoltirana haljina, visoke potpetice na laganim letnjim cipelicama. Ušetala je u restoran sa ulice, poklonila slavljenici cveće i pozdravila se sa svima nama. Bili i ja smo ustali da je pozdravimo, kako red nalaže. Dok se pozdravljala prvo sa Bilijem pomerila ga je na mesto nasuprot mene. Posle pozdrava sa mnom zauzela je njegovu stolicu. Glas mekan, ženski, mačkast, stisak ruke blag, ali ne mlitav, baš onakav kakav treba da bude ženski. Nakit na obe ruke i viseće minđuše. I osmeh za desetku, širok i lep sa redom predivnih belih zuba ukrašenih zubnim nakitom. Pomerila nas je bas sve, istresla iz gaća, da budem prost, onako, kako je i htela. Povela je sa 1:0, što bi se reklo na gostujućem terenu.
Nakon nekoliko trenutaka, posle upoznavanja i zauzimanja pozicija za stolom, moji pomalo zarđali klikeri su počeli da rade. Nisam stizao da razmišljam koje su njene namere, ali me je njena pojava i mesto koje je zauzela pored mene(premeštajući Bilija) , naterali da počnem razmišljati drugačije. Naravno Bili je i ako „pomeren“ vodio glavnu konverzaciju sa Princezom. Ja sam se trudio da učestvujem u svemu ali i da ispoštujem druge. Veselo smo čavrljali o svemu i svačemu, ali ženski deo društva je to radio sa velikom knedlom u grlu. Princeza je ipak bila u centru pažnje Bilija i mene. NJihova očekivanja da će viđenje sa njom doneti nekakvu korist na njihov račun pretvorilo se u totalni fijasko. Kako nisu želele posvetiti kompletnu pažnju njoj, izbor je pao na mene pa sam tako ni kriv ni dužan postao centralna licnost proslave, Zbijale su se šale na moj izbor jela, na komentare u pogledu mog izgleda i td. U razgovoru sam nekoliko puta dodirnuo Princezu po ruci, nije ju pomerila. Lepo.
Posle nekoliko prijatno provedenih sati, došlo je vreme platiti racun. Sakupio sam pare i otišao do konobara. Kad sam se vratio svi su već bili na nogama. Pipi je otišla sa sestrom koja je u međuvremenu stigla, Bili se ponudio da otprati Princezu do kola, a ja sam imao obavezu da vratim Gitu i Umetnicu na početni položaj, odakle sam ih pokupio u dolasku.
Nije da mi nije dosla pomisao da bih ja mogao sa Prinezom odšetati u toplu letnju julsku noć, ali jednostavno nije bilo pristojno ostaviti nekog sa kim si došao bez prevoza. Kola su nam bila malo dalje pa smo zajedno prošetali do njih. Jbte, gledajući ispred sebe Princezu i Bilija tek sad sam uočio da je on bio niži od nje za desetak santimetara. A ona je isla lakim hodom, nogu pred nogu, svesna pogleda drugih koji su nam dolazili u susret. Ja sam sa Gitom i Umetnicom išao iza njih dvoje pa sam to mogao primetiti. Na muški rod ostavljala je strahovit utisak...Svi muski od 9 do 99 , okretali su se za njom, pa i oni u ženskoj pratnji, bilo je to jače od njih.
Prvo smo došli do njenih kola. Beli BMW, dobrano u pubertetu, sa korozijom na rubovima krila i vrata i bez auspuha. Jbte, kakvo iznenađenje. Očekivao sam nešto malo tipa korse, pola ili tako nečeg ili nešto bombastično tipa nekog cruzera ili Aston Martina, a vozila se u kršu samo takvom. Crna Princeza u belom Bmw-u. Nešto tu opasno nije štimalo. ....

siđi do reke večeras ja sam dole, siđi do reke..."u škripcu"
http://youtu.be/mZxZ4hX5Y34

Sjajna pesma!!!!