Didžej´ca linkofrikuša!

... furam se ja tak u tramu i mislim ... mislim, ja navek nekaj mislim, neee ... mislim, ono, kolegica, kaj me uopće sram reć da mi je kolegica, ali silom prilika jest, a sila boga ne m(v)oli, jednom je ... ne mrem reć ni da je provalila, izvalila ili slično, već da je zbljunula ... kak ona navečer nema o čemu misliti pa razmišlja o poslu kak bi kaj trebalo, a da vam ne velim da bi taj posel komotno mogle obavljati osobe sa smanjenim kvantumom inteligencije nakon vrlo kratke obuke ... to po sebi znam ... znate onu - svaka kurva po sebi sudi, jel ... da skratim i kažem kaj sam si ja mislila, a ova kvočka blažena jest, za razliku od mene ... daklem, poslušavam ja nekaj radio danas, onak, na pol vleha, i načujem kak nekaj vele da bu neki hanitarni koncert i da bu upad za badaf, ali da buju skupljali priloge ... tu već slušam na celo vleho ... i klape da će pjevati i tak to sve lepo u crkvi i meni to tak sve lepo, a skuplja se za gradnju škole za napuštene djevojčice, tj. bez roditelja, tam negde u afriki i di će suza nego na oko jer je to meni tak super i drago i fakat bi se i sama volela baviti humanitarnim radom i tako to ... i ... furam se ja u tramu, prolazim kraj folke i valjda od onog silnog drndanja počeše mi kristalno bistre misli na pamet padati ... a bolje i to nego da me kakav kamičak u kakvom organu zažuljal pa bil taj organ i cipela ... i smislim ... jebate! ... kaj, tu na pešći pun kiki cigića kaj ih petnaest u tri kvadrata žive, a kaj s njima? ... kaj s decom kaj u školi grijanja nemaju? ... kaj s onima kaj uz svijeću uče, dok mu se šul kolege izruguju? ... napal me lokalpatriotizam ... i to grdo! ... pa kaj se tu nekaj preseravamo i pravimo velki, a doma si nismo niš uredili ... kak oni kaj furaju bmbure i spavaju na
paletama i kartonu ... mislim, ja nisam još u životu čula da se održala humanitarka za cigiće s bilo kojom svrhom ... pa oni su nam tu domaći ... purgeri, fetivi, domoroci, kako god ... njima valjda ne treba niš ... ili nisu baš neka reklama, naprotiv ... e, svite moj ... blago svim kolegama i kolegicama koji nemaju o čemu misliti, a kamoli djelovati ... ograničeni u svojim mikrokozmosima, balončeku od ružićaste sapunice i kad im se desi plop! onda je to strašno, iznad svega najstrašnije i nitlo ne razmije i tak ... mislim, sam je nokat puknul, neee ... i tak, idem prestat mislit ... idem učit ... nemam lepe noge, zeme i rođe pa moram ... dok nešto ne smislim ... :)

ok slažem se...ne mora se spašavati svijet...spasi susjeda
ali s druge strane..kaj ne vidiš da tam nema ničega, ni zoc od socijalne države, ni ičega..sretni su kaj su živi, imaju vode..i posudicu hrane...jel to ipak nekak nije potrebitije od ovih tu potrebitih?

... ak sad nisu sretni, kak buju tek bili kad se opismene i raspamete pa buju i oni zivjeli u zemlju znanja i nemogucnostu, kak i mi ... i onda im mi, kakti, cinimo dobro ... kaj got! ...