DayWalker

-Jebate, Kila, ti ko da si neki sportski tip. Ono, zdrav život, vegetarijanac i športaš. Pa da mi bilo ko drugi deli savjete o cugi, al ti... Daj ne njajke puno.
-Žuna daj rađe posegni u "super sak" i daj mi škatulu pljugih.
-Koje buš?
-Dignul sam neku lovu na sportskoj. Nije puno, al čoveka veseli. Pa bum se počastil. Daj mi one od kojih se kašlje.
Žuna zvuče kutiju Marlbora. Kila otvori, pripali, potegne gemišt i zadovoljno se nasloni,
-Jebate, ovo je život.
Sunce se već dobro diglo i počelo pržit, pa su se Lojza i Pero premjestili pod drvo prek put Dućana i sjeli na prazne gajbe od Ožujske. Lojza je žvakal neki parizer i zaljeval ga pivom. Progovori između dva zalogaja.
-Ste čuli, gospon Pero, da je Herak umrl?
-Nemojte se zajebavat Lojza, pa on je mlađi od mene četri lete. Pa kad?
-Jučer vjutro. Stajal je u redu za banku, jer je stigla penzija. Najemput se samo zrušil, malo zakolutal očima i zgasnul. Kaj ti je život. A baš je dobil unuka prije tjedan dana. Pričal mi je u ponedjeljak da je mali sav na njega, onak krupan i namršten.
-Tak Vam je to, gospon Alojz. Danas jesi, sutra nisi. Nikad ne znaš kaj te čeka. Bar je brzo otišel, nije se mučil ko moja Zdenka.
Potegne iz flaše i zašuti. Uvek kad se setil Zdenke, nekak ga je stisnulo u grlu i oči bi mu se zamaglile. Kakva je to žena bila. Lepa ko slika, a vredna da se to nemre opisat. Jako mu je falila.
Ismet je čistač ulica koji se užasno ponosil svojim poslom. Došel je iz Zenice prije četrdesetak godina i zaposlil se u Čistoći. U to vreme se znal samo potpisat, pa nije baš mogel puno birat. Uvijek je govoril da je plemenit posel čistit za drugima. Jer smeće kaj ljudi bacaju po cesti dokazuje da je njihova plemenitost puno manja od onih kaj čistiju.
-Oni svoj grad ne poštuju, bolan. A rodli se tute. Ja došo iz Zence, pa vid me kako ja to poštujem. Ja sam pravi zagrepčan, a oni meni nakon četres godina još uvijek govore bosanac i dotepenac.
Ismet je bil duša od čovjeka. Uvijek za pomoć ljudima ak može. Živil je u drugom neboderu uz potok sa ženom i kćerkom. Aida je bila prekrasna cura i Mario je bil pomalo zaljubljen u nju, iako ga je jebalo kaj je muslimanka. Ma nije on mrzil muslimane, al je stalno pričal da mu poslije rata i svega kaj mu se desilo u Bosni nisu baš jako dragi. Znali su svi da bi on bil spreman napravit kaj god treba, samo da završi s Aidom. Znal je i on, al je volil srat.

ma šta e ovo?!