deja vu
kad kreneš odavde prema tamo...
nek koraci budu nečujni...
ni šuštanje lišća,
ni šljapkanje kiše
ni škripa snijega...
nek ne poremeti tišinu..
kojom te ispraćam...
nek ne bude glazbe,
nek ne bude plača
nek ne bude ništa sem tišine odlaska...
možda onda ipak ne zamjetim...
kako ostajem sama...
navikla ljubiti te
u tišini.
(bye me)
02.05.2012. u 7:07 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Oj tišino, ja sam tvoje roblje.
Autor: dudhaimurvimorus | 02.05.2012. u 8:35 | opcije
samo se male boli glasne, velike su nijeme
Autor: surprised | 02.05.2012. u 14:31 | opcije